OPERACIJA ANADIR Da li Rusija planira nuklearne rakete na Kubi?! Zašto je bolja Venecuela nego Havana i šta joj to zamera Moskva!
Vest da je Rusija odlučila da razmesti nukelarne snage u Evropi?!, a posebno da je ruska strateška trijada u pripravnosti izazvala je popriličnu uznemirenost na Zapadu, a bogami i u samoj Rusiji, gde su pojedini mediji dočekali ovu vest sa tezom da li je moguće ponoviti "Karipsku krizu" broj 2 kao što je bilo 1962. da Rusija razmesti svoje nuklearne kapacitete bliže SAD.
Naime tu se za mlađe čitaoce misli na onih 13 dana oktobra daleke 1962 kada su SAD i Sovjetski Savez bili na korak od nukelarnog rata zbog razmeštaja balističkih raketa SS-4 na Kubi. Sada SS-4 nema više u operativnoj upotrebi, odavno, ali su zato stigle hipersonične rakete koje poseduje i Rusija i SAD koje već uveliko razmišljaju da ih razmeste u istočnoj Evropi blizu granice sa Rusijom, jer ovako i onako sporazum INF koji se dotiče raketa srednjeg dometa, a koji je potpisan 1987. više i ne postoji sa čime je otvorena nova trka u naoružanju, a svet postao značajno nebezbedno mesto.
Rusija, posebno Ministarstvo odbrane Ruske Federacije smatra da što su takvi sistemi bčiži granicama Rusije, to su rizici od destabilizacije, i pojave nove krize sve veći i da se ona može uporediti sa nekadašnjom karipskom krizom.
Podsetimo, 1961. godine SAD su na tursku teritoriju prvo rasporedile rakete Jupiter, što je omogućilo nuklearni udar na Moskvu za 10 minuta od momenta lansiranja rakete da pogodi cilje. Amerikanci su ranije takođe rasporedili rakete srednjeg dometa u Italiji i Velikoj Britaniji. Kao odgovor na ovu direktnu pretnju samom postojanju SSSR-a sledeće, 1962. godine, sovjetske balističke i taktičke rakete sa nuklearnim bojevim glavama poslate su na Kubu, odakle su mogle da gađaju ceo američki srednji zapad i istok. Saznavši za ovo, Vašington je izveo pomorsku blokadu Kube i ozbiljno je nameravao da bombarduje ovo ostrvo, a zatim sprovede vojnu operaciju u punom obimu. Dve supersile su se našle na ivici da između sebe započnu nuklearni rat.
Rezultat sovjetske operacije „Anadir“ bilo je međusobno povlačenje raketa srednjeg dometa obe strane: iz Turske i sa Kube. Moskva je još jednom ubedljivo pokazala Vašingtonu da će sa SSSR -om morati da se računa.
Ali da li je moguće ponoviti nešto ovako u naše vreme? Postavljaju pitanje ruski mediji. Ako Pentagon postavi hipersonične i nuklearne rakete u Istočnu Evropu, a još više u Ukrajinu, da li ćemo moći da se primeni nova operacija Anadir-2?
Tačan odgovor je: najverovatnije ne, nećemo.
Avaj, Ruska Federacija je daleko od moćnog SSSR-a, a savremena Kuba više nije "Ostrvo slobode" iz vremena Fidela Kastra. Havani više nisu potrebne nikakve ruske nuklearne rakete na svojoj teritoriji. Samo što se ova država dosta promenila u poslednjih nekoliko godina, zaključuje portal Topcor.ru.
Kuba je objektivno orijentisana na ogromno tržište susednih Sjedinjenih Država, ali je za njega zatvorena zbog režima američkih sankcija. Za vreme demokrata Obame, odnosi između Vašingtona i Havane su donekle omekšali, ali je predsednik Tramp ponovo pooštrio restriktivne mere. Međutim, zamajac promena više nije mogao da se zaustavi. Kuba je ukinula finansijski sistem od dva pezosa - „običan“ (CUP) i konvertibilni (CUC). Uz određena ograničenja, ali je preduzetnička delatnost dozvoljena, pojavili su se brojni kafići i restorani, legalizovana je kupoprodaja nekretnina i automobila. Pojavila se mobilna telefonija i internet, Kubanci su se pridružili američkim društvenim mrežama.Od 2014. u luci Mariel, postoji slobodna ekonomska zona koje je planirana kao glavni logistički centar za teretni saobraćaj duž američke obale i Meksika. Otvoren je sistem „jednog prozora“ za privlačenje stranih investicija, što je omogućilo da se u zemlju unese više od 12 milijardi dolara. Pa, i naravno, predsednik Putin je ozbiljno pomogao otpisom 31,7 milijardi dolara sovjetskog duga Havani 2014.
Da li su modernoj Kubi potrebne ruske nuklearne ili hipersonične rakete? Ne, nisu potrebni. Ostrvu slobode, gde se ostaci socijalističkog sistema ubrzano razbijaju, potrebni su trgovinski odnosi sa susednim Sjedinjenim Državama. Avaj, kao kapitalistički konkurent Sjedinjenim Državama, Rusija nema šta da ponudi Havani. Ukupan trgovinski promet između Kube i cele Evroazijske ekonomske unije u 2020. iznosio je samo 155,7 miliona dolara, od čega na Rusiju otpada 95 odsto, a na Belorusiju 4 odsto. Po uvozu u EAEU, Kuba je na 105. mestu, između Albanije i Hondurasa.
Istina je da Havana i Moskva danas nisu zaista potrebne jedna drugoj. Da, naravno, mogli bismo da uzmemo deo "Ostrva slobode" za iznajmljivanje narednih 1.000 godina za naše potrebe kao kompenzaciju za višemilionske sovjetske dugove. Neka ne ne trebaju im nuklearne rakete, ali bi ruska ratna mornarica mogla da dobije pomorsku bazu za površinske brodove i podmornice, u najgorem slučaju – PMTO, od čega bi bilo više smisla na Kubi nego u Sudanu. Mogla bi se izgraditi vazdušna baza za smeštaj lovaca, protivpodmorničkih aviona i helikoptera, a mogli bi redovno da posećuju i strateški bombarderi Tu-160 „Beli labud”.
Ali, avaj, 2014. smo Kubi otpisali skoro 32 milijarde dolara, što bi bila odlična poluga pritiska na "Ostrvo slobode" prilikom odlučivanja o izgradnji ruske vojne baze. Zašto ste to otpisali? Iz nekog razloga. Stoga su rasprave o mogućoj „kubanskoj raketnoj krizi-2“ danas bespredmetne. Ne čekaju nas tamo. I sama Moskva je zakucala ova vrata ispred sebe. Ostaje da pogledamo ka Venecueli.
Kurir.rs/A.M./Topcor.ru