Uz mnoge druge, bio sam šokiran kada je predsednik Donald Tramp nazvao medije „narodnim neprijateljima“, piše Piter Volison za Vašington Egzaminer.
Naravno, glavne novine i televizijske kuće bile su neobično kritične prema njemu tokom čitave njegove administracije. Ali političari bi trebalo da budu spremni da prihvate ovo kao cenu moći koju imaju.
Hari Truman, koji je imao sopstvenih problema sa štampom, vešto je to rekao: „Ako ne možete da izdržite vrućinu, gubite se iz kuhinje".
Međutim, u poslednjih godinu dana moji stavovi su se promenili. Nove informacije su pokazale da se ono što je Tramp nazvao „ruskom obmanom“ pokazalo ništa drugo do slab i plitak trik kampanje njegove protivnice Hilari Klinton. Svaki energičan napor istraživačkih novinara bi to utvrdio pre nego što je postala tako velika priča. Reporteri imaju izvore u obaveštajnoj zajednici, FBI, pa čak i u Rusiji.
Pozivi na „pozadinu“ ovih izvora ne bi proizveli nikakvu podršku, ali prevara je trajala tri godine. Tramp je bio u pravu: to je bila prevara, i pila je vodu 3 godine jer mediji nisu hteli da znaju istinu. Kao što je Holman Dženkins iz Volstrit Žurnala nedavno rekao, priča je bila „previše dobra da bi se proverila“.
Ali „previše dobro da bi se proverilo“ nije prihvatljiv izgovor za ono što su mediji uradili neposredno pre izbora 2020. U tom slučaju, glavni američki mediji nametnuli su ono što se jedino može nazvati zamračenjem vesti kada je šokantnu vest o porodici Bajden objavio Njujork post tri nedelje pre izbora.
Ranije je bilo poznato kada je Džo Bajden nominovan da njegov sin Hanter, koji nije imao nikakvog iskustva u Ukrajini ili energetici, dobija fantastičnu mesečnu stipendiju (83.000 dolara) za članstvo u odboru direktora ukrajinske energetske kompanije Burisma. Nije nevažno da je Ukrajina bila jedna od zemalja koje je Džo Bajden imao posebnu odgovornost da nadgleda u Obaminoj administraciji. Da li je moguće da je Džo Bajden prodavao svoj uticaj preko svog sina? Tramp je, ne treba zaboraviti, optužen u suštini zato što je postavio ovo pitanje, a kasniji razvoj događaja pokazuje da nije izmišljao.
Kada su ga pitali o članstvu u odboru svog sina tokom kampanje 2020, Džo Bajden je rekao da "ne zna" o poslovnim aktivnostima svog sina - iako ga je Hanter Bajden pratio na njegovim putovanjima u Ukrajinu. Na nesreću Džoa Bajdena, laptop u vlasništvu njegovog sina pao je u ruke Njujork posta, koji je 14. oktobra 2020. objavio priču da je laptop sadržao belešku višeg izvršnog direktora Burisme, zahvaljujući Hanteru Bajdenu što je organizovao večera sa tadašnjim potpredsednikom. Ovo je bilo važno otkriće. Da li je Džo Bajden bio iskren o onome što je znao o poslovnim aktivnostima svog sina, i u kom pogledu je pomogao ovim aktivnostima?
Priča je postala mnogo gora za Džoa Bajdena kada se bivši mornarički oficir po imenu Toni Bobulinski pojavio u emisiji Takera Karlsona na Foks njuz iste nedelje. Rekao je da je bio glavni izvršni direktor otkako napuštenog zajedničkog preduzeća koje je organizovao Hanter Bajden, a koje je trebalo da finansira kineska grupa. Opet se desilo da je Kina takođe zemlja za koju je Džo Bajden dobio posebnu odgovornost u okviru Obamine administracije. I opet je sa sobom vodio sina na brojna putovanja.
U ovom slučaju, međutim, Bobulinski je imao dokumente za transakciju u kojoj je bio Hanter Bajden, i rekao je da se sastao s njim na jednom od tih putovanja u Kinu. Štaviše, dokumenti su pokazali kako će novac biti podeljen među učesnicima. Jedan dokument je pokazao da će Hanter Bajden, pored sopstvenog udela, dobiti i 10% udela za „Velikog momka“. Bobulinski je potvrdio da je „Veliki momak“ Džo Bajden.
Ovi detalji su u potpunosti pokriveni u novoj knjizi, Laptop From Hell, koju je napisala Miranda Devine, novinarka Njujork posta koja je prvobitno došla u posed laptopa Hantera Bajdena. U knjizi ona detaljno citira prepisku Hantera Bajdena sa drugima u ukrajinskim i kineskim sporazumima i ubedljivo pokazuje da je Džo Bajden bio svestan dogovora sa Kinom i da bi imao direktnu korist od sporazuma sa Kinom nakon što je napustio potpredsednik.
Da je ova informacija postala široko poznata samo nekoliko nedelja pre izbora 2020. godine, to bi bilo pogubno za Bajdenovu kampanju. Ali Džoa Bajdena su zaštitili mediji. Gotovo sve glavne američke televizije i štampani mediji odbili su da prenesu priču Posta. Fejsbuk i Tviter ne samo da su odbili da prijave to, već su zamrznuli Postov nalog na društvenim mrežama i nisu dozvolili svojim pretplatnicima da objavljuju ili komentarišu priču. Glavni urednik NPR-a, Terens Semjuel, rekao je: „Zaista ne želimo da gubimo vreme slušalaca i čitalaca na priče koje su samo čista smetnja.
Zbog zamračenja medija, ni Džo Bajden ni njegova kampanja nisu morali da odgovaraju na pitanja o kineskoj transakciji ili navodnom udelu Džoa Bajdena od 10 miliona dolara kao „velikog momka“. Kao što Devine napominje u knjizi, „Skoro 50% Bajdenovih glasača anketiranih nakon izbora nije znalo ništa oiz Hanterovog laptopa, prema anketi Centra za istraživanje medija, a skoro 10% je reklo da ne bi glasalo za Džoa da su znali.
Ovo je bio šokantan napad američkih medija na demokratiju i izborni proces, koji je možda promenio ishod izbora 2020. Ako ništa drugo, to je potvrdilo Trampovu tvrdnju da su američki mediji „neprijatelji naroda“.
Kurir.rs/Washington Examiner