LOZNICA – Neko ima kao kućnog ljubimca psa, mačku, ili papagaja, a orodica Antonić iz lozničkog sela Donje Nedeljice pravu pravcatu srnu.
Druže se svakodnevno duže od pola godine, srna dolazi ujutru, uvek između sedam i pola osam, a odlazi u obližnju šumu sa prvim mrakom. Sa rođacima prenoći, a danju se druži sa Antonićima koju je gledaju kao člana porodice.
Zlatomir je našao početkom juna dok je kosio. U visokoj travi primetio je nešto i ugledao nemoćno lane. Da ga nije uzeo ne bi životinji bilo spasa. Odneo je kući, onda je počela borba da umiljato biće preživi.
- Bila je baš iznemogla, prvih par dana smo je hranili na kašičicu, na špric, išlo je teško, ali na našu sreću posle dve sedmice je Lana, kako smo je nazvali, počela da jede sama. Sada ima skoro sedam meseci i jede jarmu, kukuruz, seno, čak voli i čokoladu. Kada se oporavila mi smo je pustili u prirodu, ali je ona počela da dolazi sama i tako je i dan danas – kaže Antonić, a Lana bezbrižno trčakara po dvorištu i skakuće po snegu.
Ovo neobično drugarstvo najviše prija deci, a ovde ih je četvoro. Milica ima osam godina, Marija sedam, Marko šest, a najmlađi Miloš uskoro puni dve. Oni prave Sneška, a lana se mota oko njih, gde odu mališani ona ih prati. Stalno je sa decom. Dopušta da je grle, pomaze, mirna i bezbrižna.
- Predivna je slika kada se ujutru iz šume pojave dve srne, ili srndać i doprate Lanu. Oni ne prilaze na manje od tridesetak metara, a ona sama dođe u dvorište. Obavezno ujutru popije flašicu mleka, a posle jede šta joj se ponudi. Gde god idemo ona nas prati, pošto smo poljoprivrednici kad idemo u njivu eto i nje. Ne odvaja se tokom dana, ali obavezno sa prvim mrakom odlazi u šumu. Ne znamo zašto tako radi, ali to je neka njena rutina. Dokle će dolaziti ne znam, ali smo sada svi u kući srećni što nam Lana pravi društvo – priča
domaćin.
Dok je Lana sa njima u njivi ko god ih vidi maše, priđe jer videti uživo srnu nije baš uobičajena stvar. Lana je nepoverljiva kada neko sa strane dođe, oprezna je dok se ne uveri da je sve u redu i onda dopusti da joj posetioci priđu i pomaze je, a svako to želi. Lana kao da zna kome duguje život, a Antonići su srećni što imaju svakodnevno ovako retkog gosta. Ljubav je obostrana pa dokle god da traje.
Kurir.rs/T.Ilić