Bivši avganistanski predsednik Hamid Karzai ustalasao je strasti u samom Avganistanu, ali posebno u dijaspori prilikom intervjua za AP kada je izjavio da Talibani nisu zauzeli Kabul vojno, već su bili pozvani.
"Posle tajnog i iznenadnog odlaska Ašrafa Ganija, pozvao sam talibane u grad da zaštitim stanovništvo i zemlju", rekao je Karzai.
Na ovo su se odazvali prvi Talibani, koji su saopštili da ovo što priča čista lažna glasina i da nema veze sa tim.
Ali, ni dijaspora nije mu ostala dužna posebno sa tezom da se jako trudio da ponovo postane predsednik Avganistana, iako je na tom mestu proveo dva mandata i dva puta su ga Talibani koje je navodno on pozvao da spreče nered u Kabulu posle povlačenja vojske pokušali da ga ubiju.
"Krahirao je jer nije mogao da natera stanovništvo doline Panjšir, severne provincije i Persijance da stanu uz njega", prigovarali su mi iz dijaspore.
Interesantno je, s druge strane da su neki Talibani tvrdili da je on Talibane pozvao još 2014. kada je izgubio izbore i kad je Ašraf Baba postao gradonačelnik Kabula
Lažne glasine kruže. U početku se jako trudio da ponovo postane predsednik, ali nije mogao da natera tri Pandžšira, severnjake i Persijance da stanu uz njega.
"Ko je Krazi da pozove talibane? Talibani mu nisu dozvolili da izađe iz zemlje pre nekoliko dana. Talibani su prekršili katarski sporazum i napali velike gradove i silom zauzeli Kabul", napisao je jedan novopečeni avganistanski emigrant
Biografija prepuna enigmi
Hamid Karzai koji je rođen 24. decembra 1957. u Kandaharu ima poprilično burnu biografiju u novijoj istoriji Avganistana.
Označavali su ga kao saradnika CIA koji je bio sa mudžahedinima za vreme sovjetske inavazije na tu zemlju 1979-1989. Bio je šef diplomatije u prvoj avganistanskoj vladi 1992. Kada su vlast osvojili Talibani nestao je i otišao u Pešavar u Pakistan u kome je bio i tokom sovjetske invazije. Označavaju ga i kao krojača?!
Vođe talibana pokušavale su sda pridobiju Karzaijevu podršku, ponudivši mu mesto ambasadora pri Ujedinjenim nacijama, iako je s njima igrao na tu kartu iznenada se distancirao zbog čega mu je ubijen otac i nekoliko prijatelja. Upravo je on u Pešavaru organizovao političku atnitalibansku opoziciju.
U oktobru 2001. kad je krenula američka vojna intervencija podržao je rat protiv Talibana i Al Kaide. Ameriknaci su mu vratili jer su ga 2002 proglasili za predsednika slobodnog Avganistana sa obezbeđenjem CIA plaćenika. Otuda datira i teza da je on bio saradnik CIA.
Godine 2004. na prvim nacionalnim izborima posle pada talibana ponovo je izabran za predsednika Avganistana. Preživeo je čak tri atentata.
Kurir.rs/A.Mlakar