Sud u Nemačkoj osudio je Rusa na doživotnu robiju zbog ubistva Gruzijca čečenske nacionalnosti pre dve godine u berlinskom parku.
Sud je proglasio Vadima Krasikova krivim za ubistvo Zelimkana Hangošvilija iz neposredne blizine u avgustu 2019.
Sudije su rekle da je Rusija naručila ubistvo, što ona negira.
Kako navodi BBC, današnja presuda mogla bi da naškodi već zategnutim odnosima Nemačke i Rusije.
Ruski ambasador u Nemačkoj Sergej Nečajev objavio je saopštenje posle izricanja presude u kojem je naveo da je reč o "politički motivisanoj odluci".
Smrt komandanta
Kangošvili - koji je neko vreme živeo pod imenom Tornike Kavtarašvili - ubijen je iz vatrenog oružja u berlinskom parku Klajner Tirgarten 23. avgusta 2019.
Četrdesetogodišnji gruzijski državljanin bio je čečenski pobunjenički komandant između 2000. i 2004. godine, kada je Čečenija vodila rat za nezavisnost protiv Rusije. U Nemačkoj je od 2016. tražio azil.
Tužioci su rekli da je Krasikov prišao Hangošviliju s leđa, na biciklu i ispalio hitac u njegov torzo iz gloka 26 sa prigušivačem. Zatim je ispalio još dva hica u glavu žrtve dok je ležao na zemlji, ubivši ga.
Krasikov je uhapšen ubrzo nakon ubistva, koje se dogodilo nekoliko minuta hoda od nemačkog parlamenta.
Tokom suđenja, tužioci su rekli da je napadač delovao po naređenju Rusije i da je pripadao specijalnoj jedinici njene tajne službe, FSB.
Tužioci su rekli da je avionom došao iz Moskve u Pariz, a odatle u Varšavu, pre nego što je stigao u Berlin, koristeći pasoš na ime Vadim Krasikov.
"Likvidirao je političkog protivnika u znak odmazde", rekao je tužilac Lars Malkies.
U svojoj odbrani, advokati su rekli da je osumnjičeni građevinski radnik. On se predstavio kao Vadim Sokolov i negirao da je poznat kao Krasikov, rekavši na sudu: "Ne znam nikoga pod ovim imenom“.
Ali sudije koje su izrekle kaznu Krasikovu rekle su da su ubeđene da je on delovao po naređenju ruskih vlasti. "Ruski državni organi naredili su optuženom da likvidira žrtvu“, rekao je predsedavajući sudija berlinskog suda Olaf Arnoldi nakon izricanja presude.
"Neki mediji su aludirali da se ovde sudi Rusiji ili čak [ruskom predsedniku] Vladimiru Putinu“, rekao je sudija. "To nije tačno: Samo je osuđenik na klupi. Ali naš zadatak uključuje razmatranje okolnosti zločina."
Rusija i ubistva buntovnika
Rusija se dovodi u vezu sa smrću drugih čečenskih prognanika.
U Kataru su 2004. godine osuđena dvojica ruskih državljana za ubistvo bivšeg čečenskog lidera Zelimkana Jandarbijeva. Sud ih je osudio na doživotni zatvor, presudivši da su postupali po nalogu ruske vlade.
U medijima se napad na Hangošvilija poredi sa pokušajem ubistva bivšeg ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Velikoj Britaniji 2018.
Rusija je ranije poricala da je orkestrirala ubistvo Hangošvilija i odbacila takve optužbe kao "apsolutno neosnovane“. Nemačka je 2019. proterala dvojicu ruskih diplomata zbog sumnje da je Kremlj umešan u ubistvo, a Rusija je odgovorila istom merom.
Presuda dolazi u trenutku eskalacije tenzija Zapada sa Rusijom i testiraće spoljnopolitički pristup nove nemačke vlade, koju predvodi kancelar Olaf Šolc.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok obećala je da će biti oštrija prema Rusiji zbog njenog nedavnog jačanja vojske u blizini Ukrajine i da će se suprotstaviti kontroverznom gasovodu Severni tok 2.
Osuda iz Kremlja
Moskva je danas osudila kao "političku" presudu nemačkog suda na osnovu koje je, navodno, Rusija naredila atentat na bivšeg čečenskog komandanta 2019. godine u berlinskom parku.
"Smatramo ovu presudu pristrasnom, politički motivisanom odlukom koja ozbiljno pogoršava ionako teške rusko-nemačke odnose“, rekao je ambasador Rusije u Nemačkoj Sergej Nečajev.
Kurir.rs