Sednicu bi formalno trebalo da sazove vlasnik najveće privatne ergele na zapadnom Balkanu
Predsednik Skupštine Srpskog galopskog saveza (SGS) Dragoljub Marković, vlasnik najveće privatne ergele trkačkih konja na zapadnom Balkanu u Surčinu, do kraja godine trebalo bi da sazove sednicu najvišeg tela galopskog sporta u Srbiji. Marković je krajem prošlog i početkom ovog veka bio vodeći vlasnik galopera na ovdašnjim prostorima, a njegov konj Sietl Sur, sada pastuv, trčao je i na čuvenom pariskom hipodromu "Lonšan". Međutim, razočaran stanjem galopskog sporta u našoj zemlji, Marković je već dugo prilično pasivan.
Predsednik Upravnog odbora SGS Andrija Jovićević, prvi čovek KK Perjanik, hteo je od svega da digne ruke, ali je naposletku ipak nekako ubeđen da nastavi da radi praktično Sizifov posao, pa se dugo očekivana sednica skupštine očekuje do kraja godine, kada bi trebalo da budu i dodeljene nagrade najuspešnijima u ovoj turbulentnoj godini za srpski galop.
U kancelariji SGS koja je otvorena u baraci na ulazu u Beogradski hipodrom, tehnički sekretar Jelena Ivanović već priprema pozivnice za skupštinu i svečanost dodela godišnjih nagrada. Kako se saznaje, sednica će biti otvorena za sve, s obzirom na velike podele u galopskom sportu, pogotovo posle osnivanja Udruženja vlasnika na imanju Vladana Damjanovića u Beliću kod Valjeva, gde je za predsednika izabran ugledni Beograđanin Vojislav Ivanović, vlasnik izvanrednog alatog galopera, sada pastuva Ret Batlera.
Neki u SGS-u vide pretnju u Udruženju vlasnika, navodno zbog njihove ambicije da preuzmu i savez, jer su uvereni da na svojoj strani imaju ubedljivu većinu konjara u Srbiji. Podele su izražene već duže vreme, što svakako nije dobro, a najavljena sednica skupštine SGS mogla bi da bude prekretnica, ali i dobra prilika da se svi zajedno okupe na jednom mestu i ako je ikako moguće pronađu kompromis. Inače, prvi zemaljski zbor Kola jahača "Knez Mihailo" iz Srbije (centri u pet okruga: Šabac, Beograd, Kragujevac, Zaječar i Niš), održan je u Kragujevcu krajem 19. veka, 8. septembra 1890. godine, nedugo od obnavljanja nezavisnosti tadašnje Kraljevine Srbije.
U najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta, konjarstvo i konjički sport su ozbiljna privredna grana, a u nekima poput Velike Britanije, Francuske, SAD, Australije, Japana, postoji i ozbiljna industrija konjskih trka neraskidivo povezana sa dobro organizovanim klađenjem. U Srbiji držati sportske konje, bez ikakvih podsticaja države, vraški je teško. Izdaci su veliki, a prihoda gotovo i da nema ili u najboljem slučaju jedva pokrivaju troškove, ukoliko nema značajnijih uspeha u inostranstvu, gde su nagrade mnogo veće.
Prošle godine, po rečima Nataše Pavlović, odgovorne osobe za uređivanje Peroklopisne knjige za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, imali smo ukupno 236 galopera koji su trčali. U zlatnom periodu Beogradskog hipodroma u godinama pred Drugi svetski rat kada su galopske trke organizovane i subotom i nedeljom na travnatoj stazi hipodroma kraj Careve ćuprije, u Srbiji je 1937. godine bilo registrovano čak 1,25 miliona konja!
Vremena su se promenila, ali nažalost ne kao u Engleskoj ili Francuskoj. Nekada je u Kolu jahača "Knez Mihailo" i veoma moćnom Beogradskom džokej klubu bila društvena elita, uz snažno pokroviteljstvo kraljevskog dvora. Sada su konjari praktično prepušteni sami sebi i snalaze se od nemila do nedraga. Kucnuo je poslednji čas da se konačno dozovu pameti i iza sebe ostave veliku ostrašćenost i sujete, jer je situacija takva da se spasava što se spasiti može.
Kurir sport/ L. Delić