Latinska izreka nomen est omen insinuira da lično ime u velikoj meri određuje život i priključenija imenovanog. Čuvši to, neki bi naivčina kratke pameti a brzog fitilja mogao graknuti: živa istina. Evo, recimo, general Mladić se zove Ratko, a bio je uspešan ratnik i kao takav je ovekovečen na freskama - pardon, muralima - diljem naše zemlje ponosne.
I eto ti zajeba. Da je nomen stvarno omen, Mladić bi bio neumorni radnik, jer Ratko ne dolazi od „rat“ nego od „rad“. Stvar se dodatno komplikuje sa monaškim imenima naših arhijereja, kod kojih bi omen morao biti više omen nego kod mirjana, što često nije slučaj. Ponekad bude dibidus kontra.
Najeklatantniji primer je nadaleko čuveni Filaret - čije bi ime u slobodnom prevodu značilo vrlinski čovek - a za koga znamo kakav je bio i kakva su mu bila dijela. Nešto više podudarnosti sa nomenom imao je ne manje čuveni Vasilije (Kačavenda), čije ime znači „kraljevski“, koji je vaistinu carski i kraljevski vladao svojom bosanskom vukojebinom, uz luksuz kakav kralju i priliči.
Ni Irineju bačkom nomen se ne poklapa sa omenom. Da je do imena - Mirko, kako se Bulović u predmonaškom životu i zvao - episkop bački bi bio ono što monah mora (ne treba) da bude: tihovatelj, pomiritelj, mirotvorac. Irinej se mirno zove i izgleda. Ali nomen i izgled često varaju.
Pre nekoliko dana Bački je u gnevu nepriličnom jednom monahu zašiljio plajvaz i u srpskom (ćiriličnom) izdanju Völkische beobachtera, Večernjih novosti - koje uređuje njegov intimus, pornosirani bogoborac, preko veze u patrijaršiji, nedavno odlikovani Vučela - osvrnuo se na neku Čankovu govoranciju izrečenu na nekom BiH televizoru. Ne znam šta je Čanak pričao, ali potpisujem na neviđeno.
Idemo dalje. Evo šta je, između ostalog, Irinej napisao: „Srpski narod... ima danas... i planetarno prvenstvo po broju onih koji se ističu u samoporicanju, autošovinizmu i proizvodnji trojanskih konja u Srbiji. Pod tom prizmom posmatram i ulogu građanina Čanka na domaćoj javnoj sceni, gde ima jaku konkurenciju među ostalim ‘slučajnim Srbima’.“
Nema šta, i Maksim Ispovednik bi ovo potpisao. E sad, može biti da je Irinej hteo da napiše „lupa“ (ili „mikroskop“) pa je prelešćen frojdovskom omaškom napisao „prizma“, koja, kao što znamo, ne uveličava posmatrano, nego ga iskrivljuje.
Moja neznatnost neće upotrebiti prizmu, nego će Irinejevo pisanije staviti pod lupu u pokušaju da sagleda da li se Čanak nečim ogrešio o jevanđelje, simbol vere i svetootačku tradiciju, ili je govorio nešto politički. Kao građanin Mirko Bulović, Irinej ima sva prava da se ne slaže sa Čankom, pa i da plajpiči njegove političke poglede, nema, međutim, pravo (iako ga prisvaja) da omalovažava Čankovo krštenje i da ga oglašava „slučajnim Srbinom“. Svejedno. Neke stvari su mi ipak jasnije. Sad znam zašto nas, Srbe, braća Grci zovu - „nedokršteni“.