Kina je početkom 1980-tih godina uspostavila bila značajnu ekonomsku saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama. U Pekingu je vodeći ekono zamista Čikaške škole Milton Fridman održao predavanje o tržišnoj privredi i neoliberalnom tumačenju razvoja ekonomije i društva. Paralelno sa ekonomskim očele su utajnosti i da se sklapaju vojne veze Kine i SAD, a Peking nabavlja neke američke borbene sistemem poput helikoptera, a dogovoren je bio i rad na projekatu modernizacije tenkova Type 59 pod imenom Jaguar. Međutim zlatna epopeja završena je posle maskara studenata na Trgu nebeskog mira u Pekingu. Veze su prekinute, a KInezi da bi psotojeće letelice očuvali operativnim krenuli su otvaranjem drugog kanala što je kao rezultat imalo otvaranje afere "Čajnagejt" u vreme administracije Bila Klintona.
Ali krenimo redom.
Pošto je potreba za novim helikopterom koji bi zamenio Z-5 postala neminovna, a tržište bilo veliko dve američke kompanije Bel i Sihorski su u kinu poslale dve svoje letelice Bel 204 i S-70 da pokažu svoje sposobnosti. Testiranja su izvedena na Tibetu gde su S-70 pokazali operativne mogućnosti za sletanje na velikim nadmorskim visinama. Oduševlejeni Kinezi su naručili ove helikoptere čija 24 primerka su 1985 ušli u sastav Armijskog avijacijskog korpusa. S-70 su rapsoređeni bili baš na Tibetu gde su ih koristili za traganje i spasavanje. Labudova pesma završena je 1989 kada su SAD zamrznule vojnu saradnju sa Kinom i sprečile nove nabavke ovih helikoptera. Sankcije i prekid saradnje doveli su do neispravnosti velikog broja helikoptera . Tri su izgubljena bila u udesima, a ostali prizemljeni.
Kina je na svaki način pokušavala da reši pitanje nedostatka rezervnih delova, a to im je uspelo 1997 kada je administracija Bila Klintona odobrila izvoz rezervnih delova za ove helikoptere u Kinu. Međutim sve se okrenulo kada je 1998. godine izašao Rand Report u kome je otkrivena pozadina kineskih napora da nabave rezervne delove za svoje helikoptere.
Naime, ispostavilo se da je novac koji je pripadao kineskoj vojsci završio u fondovima za finansiranje Demokratske stranke čiji predsednik je otpočeo drugi mandat. Novac osim u Demokratskoj stranci završavao je i u predsedničkoj kampanji Bila Klintona. Jedan od aktera ove afere bio je američki državljanin kineskog porekla Džoni Čang, koji je kasnije ispričao da je cela priča počela još 1995. kada se sa njim susreo jedan kineski biznismen, koji ga je zamolio da li želi da bude posrednik u nabavci rezervnih delova za američke helikoptere i njihov izvoz u Kinu. Čang je ovu ponudu odbio, ali kineski biznismen je postao navalentan i naglašavao da te helikoptere ne koristi kineska vojska nego se isključivo koriste u spasilačkim misijama na zapadu Kine. Zatim u celu priču počeli su da se upetljavaju i pojednici raznih administracija koji su takođe lobirali da se Kini isporuče rezervni delovi za helikoptere.
A onda se pojavila i kompanija "Polly Tehnologies", koja se bavi trgvinom naoružanjem i vojnom opremom, U pitanju je bila privatna kineska kompanija sa čijim predstavnicima se sastao bio jedan od saradnika Bila Klintona, Ron Braun, a jedan od donatora predsedničke kampanje iz te kompanije bio je u neformalnom sastanku u Beloj kući. Novac i lobiranje su bili supešni toliko da su Kinezi uspeli da dođu do rezervnih delova i da osposbe sve svoje helikoptere.
Kinezi su takođe uspeli još jednom da ostvare uspeh jer isporukom rezervnih delova olakšan im je bio pristup naprednim tehnologijama koje se ugrađuju u helikoptere. A onda usledio je još jedan šok. Naime, saznalo se još 1995 da je jednom kineskom generalu na adresu u Pekingu poslat bio katalog o 58 američkih prizvođača vojne opreme sa adresama i brojevima telefona i da je jedna komapnija sa tog spiska čak sa kineskim prizvođačem helikoptera Harbin pokušala da proda motore koje koriste teški transportni helikopteri Činuk.
Kurir.rs A.Mlakar