Korona virus obeležio je 2020. godinu, a kao i za mnoge značajne istorijske događaje, pojavila se vest da je Francuz Mišel de Nostradamus - poznat po navodnim proročanstvima - predvideo baš ovu pandemiju.
U moru nedokazanih tvrdnji, lažnih vesti i zbunjujućih informacija, navodi se da su Nostradamusovi stihovi objavljeni 1555. godine u delu „Proročanstvo" nagovestili epidemiju 2020.
''Velika kuga izbiće u pomorskom gradu
Neće prestati dok smrt ne bude osvećena".
Kineski grad Vuhan nije pomorski, ali je pretpostavka da je epidemija potekla sa riblje pijace nekima je bila dovoljan dokaz da je francuski mistik predvideo Kovid-19, prenosi BBC na srpskom.
Agencija Rojters je još u aprilu ove godine navela da nisu pronađeni dokazi da je ovo proročanstvo uopšte napisao Nostradamus.
Stefan Gerson, profesor francuskog jezika, francuskih studija i istorije na Univerzitetu u Njujorku, rekao je za Rojters da ovaj citat ''ne dolazi iz Nostradamusovih 'Proročanstava', niti iz drugih koje je napisao Nostradamus".
Od nastanka čovečanstva ljudi veruju u proročanstva, počev od plemenskih vrača kojima se verovalo da navodno mogu da kontrolišu sve, pa i prirodne pojave.
U nedovoljno prosvećenim i malo obrazovanim sredinama ljudi su bili skloniji mitskim tumačenjima nepoznatog.
-Proročanstva su generalna, ona nikada nisu precizna i zato je u njih jednostavno učitati kome šta padne na pamet, kaže za BBC na srpskom psiholog Žarko Korać.
Korać kaže da ne postoji nijedan period u istoriji koji ne poznaje „vreme proroka", što on povezuje sa znatiželjom ljudi da znaju šta će se događati u budućnosti.
-Učeći iz sopstvenog iskustva, ljudi mogu da anticipiraju budućnost, mogu da predvide stvari koje će se dogoditi, ali to nikako ne znači da imaju proročke sposobnosti, kaže ovaj psiholog.
Korisnici društvenih mreža i Nostradamus
Britanski glumac Džoel Hazelden na Tviteru je napisao da bi ljudi morali ubuduće da obraćaju više pažnje na Nostradamusa.
-Mislio sam da su njegova predviđanja korone, o kojima mnogo ljudi priča, zapravo lažna.
-Ali kada sam uradio istraživanje na svoju ruku, uverio sam se da je on zaista predvideo Koronu.
Diskusije su brzo prevazišle društvene mreže.
-Mnogo kredibilnih sajtova piše o tome. Da. Tačno je. Nostradamus je predvideo koronu, piše jedna Amerikanka na profilu.
Profesor Gerson kaže da nije iznenađujuće što se upravo u vreme pandemije ponovo pojavljuju lažna Nostradamusova proročanstva.
-Treba imati na umu da su se pošasti ponavljale u Evropi 16. veka, dakle tokom njegovog života. Oni su bili jedno od muka o kojima je pisao, u njegovim 'Proročanstvima' postoji najmanje 35 referenci na pošasti, rekao je u razgovoru za Rojters.
Nostradamusova „tajna predviđanja mogu značiti bilo šta, piše Gerson u knjizi „Nostradamus: Kako je opskurni renesansni astrolog postao savremeni prorok propasti".
''Ista stvar se događa više od 400 godina: izmišljena ili izmenjena predviđanja, pod navodnom aurom Nostradamusa, iznova i iznova isplivaju na površinu, delom zbog falsifikovanja, delom zbog potreba masovnih medija i čežnje za redom svaki put kada nešto nepredviđeno preti našem blagostanju".
Dva brata blizanca biće razdvojena haosom
Nije prvi put da se Nostradamusova navodna proročanstva iz 16. veka vezuju za današnjicu.
Posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine u Njujorku, internetom je počeo da kruži mejl u kome su pisale reči navodnog Nostradamusovog proročanstva:
''U devetom mesecu prve godine novog milenijuma sa neba će stići Kralj Terora.
Nebo će goreti i vatra će se približiti velikom gradu, gradu Jorka.
Doći će do velikog kolapsa. Dva brata blizanca biće razdvojena haosom, i dok tvrđave padaju naše će se vođe predavati.
Treći svetski rat će početi kada veliki svetski grad počne da gori."
U potpisu je stajalo: Nostradamus, 1654. godine - a to bi značilo da je ove stihove Nostradamus napisao 100 godina posle smrti.
Posle pojave tog mejla, primećen je veliki rast prodaje knjige autora Džona Houga ''Kompletno proročanstvo Nostradamusa za 21. vek".
Knjiga je 2001. godine dospela na listu top deset najporodavanijih na jednoj od najvećih onlajn prodavnica, Amazonu.
Ovakav razvoj događaja nije tada iznenenadio profesora religije Antonija Stivensa koji je, nedugo posle napada na ''Kule bliznakinje", objasnio da se iza neutemeljenog masovnog verovanja u proroka, krije neporeciva želja čoveka da zna budućnost.
-Pogotovo u vremenima kada je ta budućnost nesigurna, rekao je, preneo je BBC.
Ko je bio Nostradamus
Nostrdamus je često praktikovao noćnu meditaciju, a navodno je tokom jedne od seansi upao u trans i doživeo proročku viziju, piše u jednoj od biografija.
Ovaj trenutak je, prema izvorima, označio kraj njegove karijere kao medicinara i definitivno približavanje misticizmu, okultizmu i proročanstvima.
Postoje različiti podaci kada je rođen - jedni navode 14. a drugi 21. decembar 1503. godine.
Navodno je predvideo tačan datum sopstvene smrti, ali se, ironično, istoriografija do danas nije usaglasila kada je umro - 1. ili 2. decembra 1566. godine.
Ima onih koji veruju da je u proročanstvima, između ostalog, najavio Francusku revoluciju, dolazak Napoleona na vlast i uspon Adolfa Hitlera.
Drugi tvrde da su to proizvoljna tumačenja dela koja je ostavio za sobom.
-Tu uvek imate mnogo tumačenja i različitih učitavanja, kako kome odgovara. Zapravo je uvek pitanje kome to ide u korist, tako je i sa Nostradamusom, kaže Korać.
Rođeno ime mu je Mišel de Nostradam. Kao i mnogi akademski građani toga doba, latinizovao ga je i postao Nostradamus.
Bio je jedno od devetoro braće i sestara.
Rođen je kao katolik, ali samo zato što se njegov deda nekoliko godina ranije, da bio izbegao gnev inkvizicije, odrekao jevrejskog porekla.
Već kao mali, tečno je pored francuskog govorio grčki, hebrejski i latinski jezik. Razumeo se u matematiku i astrologiju.
Univerzitet u Avinjonu je upisao sa 14 godina, ali je već sledeće morao da ga napusti, jer su vrata obrazovne ustanove zamandaljena posle izbijanja epidemije kuge.
Nekoliko godina kasnije uspeo je da upiše Univerzitet u Monpeljeu ali ovaj put je izbačen momentalno, jer je drugim studentima prodavao lekove. To je bilo zabranjeno statutom Univerziteta.
Pisalo se da je u mladosti pomagao u lečenju od kuge, tražio da se odeća sa obolelih ljudi spaljuje, a ostaci hrane uništavaju kako pacovi, prenosioci zaraze, ne bi imali šta da jedu.
Navodno je 1525. godine dobio licencu medicinskog radnika.
Imao je osmoro dece.
Kurir.rs
Bonus video: