Delimo iste vrednosti, imamo zajedničko istorijsko i kulturno nasleđe i naše sudbine su zajedničke. Nije lako, ali EU je tu da podrži Srbiju u sprovođenju reformi, izjavio je šef Delegacije Unije u Srbiji
Ovonedeljeno otvaranje klastera 4 u pregovorima Srbije o pristupanju Evropskoj uniji pokazuje jasnu posvećenost EU i država članica: kada se reforme dogode, pregovori idu napred. Nije lako, ali EU je tu da podrži Srbiju u sprovođenju reformi, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji.
Posle dve godine zastoja u otvaranju pregovaračkih poglavlja - Srbija je otvorila klaster 4, ali da li je, posle tolike pauze, ovo uspeh? Koliko ste zadovoljni procesom ključnih reformi u Srbiji?
- EU je poslala Srbiji snažan signal. Otvaranje klastera 4 o zelenoj agendi i održivom povezivanju je veoma važan događaj u procesu pridruživanja Srbije Uniji. To znači da pregovori mogu da napreduju u oblasti od posebnog značaja i za EU i za Srbiju - zelenoj agendi. Sada pruža novi okvir i nova merila za Srbiju da dostigne i uskladi se sa najvišim evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i klimatskih ciljeva. Ove reforme će doneti značajne koristi građanima Srbije, koji se sve više interesuju za pitanja životne sredine i energetiku, što je dobra vest. Oni su, takođe, odlična prilika za nova ulaganja, nova radna mesta, nove mogućnosti za privredne subjekte, uključujući mala i srednja preduzeća. Srbija i njeni građani već imaju koristi od pomoći EU u ovim oblastima.
Konkretno, na koji način?
- U proteklih 15 godina EU je donirala Srbiji preko 450 miliona evra samo za zaštitu životne sredine. Ovaj novac je poslužio da se izgrade sistemi za prečišćavanje otpadnih voda i vodovoda u nekoliko opština širom Srbije, postave stanice za merenje zagađenja vazduha, kao i sistemi za odlaganje pepela u termoelektrani "Nikola Tesla" i mnogi drugi infrastrukturni projekti. Takođe je iskorišćen za zaštitu biodiverziteta i ugroženih vrsta. Na primer, zahvaljujući sredstvima EU, orao krstaš, koji je i na grbu zemlje, spasen je od potpunog nestanka u Srbiji. Srbija može da bude sigurna da EU neće štedeti napore da pruži maksimalnu podršku, između ostalog, i putem Ekonomsko-investicionog plana za zapadni Balkan, za koji smo izdvojili preko devet milijardi evra donacija, uglavnom za projekte povezivanja i zelene agende u regionu, što može da generiše i do 20 milijardi evra dodatnih investicija.
Da li vladavina prava ostaje među najvažnijim pitanjima?
- Velika su očekivanja od vladavine prava: reforme su započete, ali Srbija sada treba da sprovede ustavne reforme. Ovo je važna reforma koja može da ojača nezavisnost pravosuđa kako bi se građanima i privrednicima Srbije obezbedila efikasnija i nezavisna pravda. Ova ključna reforma će biti stavljena na referendum 16. januara. U fokusu ostaju i izborne reforme, medijska strategija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i procesuiranje ratnih zločina.
A da li vas brine pad evroentuzijazma na zapadnom Balkanu?
- Ne vidim pad evroentuzijazma na zapadnom Balkanu. Rade se redovne studije i sve one pokazuju da svuda na zapadnom Balkanu, pa i u Srbiji, velika većina građana želi da postane deo EU, posebno mladi. Sve je veći i udeo stanovništva koji prepoznaje aktivnosti EU u Srbiji: građani znaju da je EU ubedljivo najveći donator, investitor i trgovinski partner Srbije. Međutim, osećam neke frustracije ljudi koji bi želeli da proces pristupanja teče brže. Proces zahteva vreme, a neki mogu zaključiti da EU ne želi da se Srbija pridruži. Ali ovo je daleko od istine: EU i njene države članice su uvek bile vrlo jasne - mi volimo Srbiju i želimo da se Srbija pridruži EU. Delimo iste vrednosti, imamo zajedničko istorijsko i kulturno nasleđe i naša sudbina je zajednička. Znamo koje su snage Srbije i njenih ljudi: kreativnost, veštine, vitalnost, njen potencijal. EU računa na to da će Srbija zajedno raditi na prevazilaženju izazova današnjice i sutrašnjice, kao što su klimatske promene, pretnje po zdravlje, upravljanje migracijama, u svetu koji nudi toliko mogućnosti, ali i mnogo razloga da se građani osećaju nesigurno. EU računa na Srbiju da izgradi bolju budućnost, prosperitetnu, sigurniju, pravedniju i održiviju Evropu za naredne generacije. Sad, u procesu pristupanja ne može biti prečica. Proces je veoma jasan i zasnovan je na zaslugama: Srbija treba da primenjuje ista pravila kao i sve druge države članice EU. Nije lako, ali EU je tu da podrži Srbiju u sprovođenju reformi. Otvaranje pregovaračkog klastera 4 ove nedelje pokazuje jasnu posvećenost EU i država članica: kada se reforme dogode, pregovori idu napred.
Kako komentarišete spekulacije da su u EU počele borbe za liderstvo nakon odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je u Uniji, nesumnjivo, bila najjači politički faktor proteklih godina?
- Angela Merkel je svakako bila pravi lider. Njen državnički duh, inkluzivni pristup i iskustvo bili su velika prednost za Evropu u izazovnim vremenima - od finansijske krize 2008. preko migrantske krize 2015. do pandemije kovida 19. Ipak, uveren sam da će nemačka vlada nastaviti da podržava EU. Nemačka je bila i biće veoma važna država članica za razvoj EU. Njeni kancelari su uvek imali ključni uticaj u unutrašnjoj debati. Na isti način rana poseta novog nemačkog kancelara Šolca Evropskoj komisiji ukazuje na to koliko su evropski poslovi važni za novu nemačku vladu, kako je izjavila predsednica Fon der Lajen. Tokom istorije EU je jačala, usmeravajući svoj pravac ka sve bližoj Uniji, čvrsto usredsređena na zajedničke ciljeve i prioritete, i ne vidim razlog da se to promeni. Naprotiv. Štaviše, EU ima jake institucije koje su tu da obezbede kontinuitet u sprovođenju politika o kojima se odlučuje zajedno sa državama članicama.
Prošle nedelje smo ponovo čuli poruku visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja da Priština mora da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO), ali je kosovski premijer Aljbin Kurti, tokom posete Briselu, ponovo rekao da od toga nema ništa. Mnogi se pitaju kako EU uopšte toleriše ovakvo nepoštovanje Briselskog sporazuma i da li ima nekih mehanizama da se prištinska vlast natera na ispunjavanje dogovorenog?
- Visoki predstavnik EU Borelj i specijalni predstavnik EU Lajčak više puta su ponovili da je dijalog posredstvom EU jedini način za rešavanje otvorenih pitanja između Kosova i Srbije - ne postoji način da se to zaobiđe. Princip "pacta sund servanda" ostaje na snazi i EU i njene države članice očekuju od obeju strana da sprovedu sve prethodne sporazume bez daljeg odlaganja, uključujući uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) - koju je, kao što s pravom kažete, jasno ponovio visoki predstavnik Borelj prošle nedelje. Obe strane, uključujući Srbiju, imaju neispunjene obaveze za implementaciju koje se odnose na prethodne sporazume iz dijaloga i mi apelujemo na strane da ostvare napredak u vezi s njima - a Kosovo je preuzelo jasnu odgovornost da formira ZSO i treba da ispuni tu obavezu.
Da li su neveliki rezultati desetogodišnjeg briselskog dijaloga o kosovskom pitanju - neuspeh EU?
- Percepcija da je dijalog dao male rezultate je netačna. Strane su uz posredstvo EU postigle veliki broj sporazuma koji su doneli mnoge koristi, uključujući poboljšanje bezbednosti i stabilnosti u regionu, zbližavanje Kosova i Srbije otvaranjem komunikacionih kanala i, što je najvažnije, direktne koristi za građane. Mnogi sporazumi, poput onih koji se odnose na slobodu kretanja, pravosuđe, telekomunikacije i trgovinu, svakodnevno donose opipljive koristi hiljadama ljudi. Ovo su značajni rezultati koji se ne mogu zanemariti - i nadamo se da će strane iskoristiti dijalog da donesu dodatne koristi svojim građanima.
Iz EU je tokom pandemije koronavirusa stigla velika pomoć Srbiji. Je li ova pandemija bila i neka vrsta globalnog testa solidarnosti?
- Da, pandemija kovida 19 je bila test evropske i globalne solidarnosti. Svet i Evropa nisu bili spremni i to je koštalo mnogo patnje i miliona života širom sveta. EU je zasnovana na solidarnosti između država i naroda, ali moramo priznati da je na početku pandemije - kada smo svi bili pogođeni nespremni - bilo veoma teško. Ali kao što je bio slučaj u prethodnim krizama, EU i države članice su se brzo okupile i preduzele hrabre mere da iz ove krize izađu jače. Zdravstveno gledano, EU je organizovala zajednički pristup, tako da su zemlje udružile snage da proizvedu, nabavljaju i pravično dele opremu, lekove i vakcine. Rezultat: u EU su proizvedene najuspešnije vakcine. Danas je u EU 75% odraslih vakcinisano, a EU je najveći izvoznik i donator vakcina u svetu. Ekonomski, prvi put smo izdali zajednički dug za finansiranje paketa od 1,7 biliona evra za podršku ekonomskom oporavku u Evropi, tako da niko ne zaostane. Danas je ekonomski oporavak veoma snažan u EU. I kao što ste istakli - podrška EU Srbiji i zapadnom Balkanu je veoma jaka. U trenutku izbijanja pandemije EU je brzo mobilisala mehanizam za hitne slučajeve od 93 miliona evra za Srbiju. Prvo, za pokrivanje hitnih potreba kao što su respiratori, kiseonik, uređaji za intenzivnu negu, vozila hitne pomoći, trijažni kontejneri, zaštitna oprema, zdravstveno osoblje i vakcine. I drugo, za pomoć privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, da im pomogne da prežive krizu i zaštite svoje poslovanje. Sveukupno, EU je angažovala do 750 miliona evra makrofinansijske pomoći za zapadni Balkan i paket od 1,7 milijardi evra od Evropske investicione banke. Srbija i EU su u proteklih 20 godina stajale jedna uz drugu tokom poplava, zemljotresa, migracione krize, a danas kovida, i tako ćemo nastaviti.
Boban Karović/ Kurir.rs
Bonus video: