Ni nedavni Zum samit između američkog i ruskog predsednika, vođen na 80. godišnjicu japanskog napada na Perl Harbor, ni pretnje sankcijama nisu zaustavili gomilanje ruskih snaga na granici sa Ukrajinom.
Bajdenov razgovor sa Putinom mnogi su videli kao šansu da se smanje tenzije i spreči moguća ruska invazija na Ukrajinu, za koju mediji navode da bi mogla da usledi već u januaru. Iz NATO, EU i Vašingtona već nedeljama upozoravaju da je Rusija duž granice sa Ukrajinom nagomilala velike vojne kapacitete, koji, osim blizu 100.000 vojnika, podrazumevaju i tenkove, dronove i drugu tehniku. Američke obaveštajne službe projektuju da će uskoro na ukrajinskoj granici biti raspoređeno čak 175.000 vojnika.
Putin je pokazao zainteresovanost za dobijanje verodostojnih garancija koje isključuju širenje NATO na Istok i raspoređivanje nuklearnog oružja u susednim državama Rusije. Takođe, Rusija želi i garancije da Ukrajina neće silom pokušati da povrati teritorije koje je izgubila 2014. Za Moskvu su to crvene linije koje se ne smeju preći, a SAD takve garancije ne žele da daju.
Bajden je tokom razgovora sa Putinom izrekao pretnju Moskvi da će joj, u slučaju napada na Ukrajinu, biti uvedene najteže sankcije, kakve dosad nisu viđene. Međutim, treba imati u vidu da dosadašnje sankcije Rusiji nisu davale željeni rezultat. Ubrzo nakon sastanka dvojice predsednika, Kongres je potvrdio paket vojne pomoći Ukrajini, vredan 300 miliona dolara. Američki zvaničnici saopštili su i da imaju dogovor sa Nemačkom da se gasovod Severni tok 2 zatvori ako Rusija napadne Ukrajinu.
Američki predsednik je omogućio veliku pobedu Vladimiru Putinu kada je u maju, uprkos dugogodišnjem protivljenju, odustao od embarga na gasovod Severni tok 2. Državni sekretar Entoni Blinken je pravdao takvu odluku time da je prekasno da SAD zaustave projekat koji je skoro završen. Taj američki potez izazvao je pohvale Moskve, ali i žestoke kritike vodećih članova Kongresa i zvaničnog Kijeva.
Direktno je potkopana ukrajinska izvozna industrija prirodnog gasa, a zapadna Evropa je postala još više zavisna od Rusije u pogledu energije. Od ukidanja sankcija Severnom toku 2 i samita u Ženevi Rusija je samo pojačala svoju agresivnu retoriku prema Kijevu i počela da manipuliše cenom energenata i tako ucenjuje i Ukrajinu i Evropu.
Kijev je sve više zabrinut zbog nedostatka odlučnosti u stavovima SAD o članstvu Ukrajine u NATO, proširenoj vojnoj pomoći i Severnom toku 2. Ukrajina još uvek čeka na akcioni plan za članstvo u NATO, za koji je podnela zahtev davne 2008. Više od sedam godina ukrajinske vlasti pokušavaju da povrate aneksirano poluostrvo Krim i okončaju svoj rat sa ruskim separatistima u istočnom regionu Donbasa.
Ceo svet je u plamenu. Pandemija kovida 19, dešavanja u Kini, Siriji, Iranu, Iraku, Avganistanu, na Korejskom poluostrvu, pomeraju Ukrajinu u drugi plan kada je u pitanju američka spoljna politika.
Ukrajina bi mogla da postane žrtva velikog dogovora između Rusije i Amerike. Frustracije u Kijevu su zbog toga sve veće. Taktiziranje predsednika Bajdena, evropska nesposobnost i ruska upornost mogli bi da dovedu do toga da Ukrajina postane tampon-zona između Istoka i Zapada.