Čović: Dule, dosta mržnje i paranoje

Tekst, objavljen na zvaničnom sajtu KK Crvena zvezda, prenosimo u celini.

U šta to košarku svojim izjavama želi da pretvori zaslužni trener, kako sam sebe naziva, Duško Vujošević? Šta od košarke u Srbiji svojim medijskim nastupima želi da stvori onaj koji za košarku kaže da nije profitabilna organizacija, a od košarke živi. Koji su motivi Duška Vujoševića da na ovakav način blati druge koji su priznati košarkaški radnici i istinski zaljubljenici u ovaj sport, ali samo vole drugačije klupske boje?

Mogu da razumem ambiciju i želju da se uvek bude prvi, da se stalno ostvaruju vrhunski sportski rezultati, ali ipak bolesno deluje ideja da se zauvek bude prvi. Pa makar bila reč i o Dušku Vujoševiću.

Smatrao sam da je u prošlom saopštenju Duško Vujošević dotakao dno, da će prestati sa verbalnim napadima najgore i najprljavije moguće vrste, ali očigledno sam se prevario. Koliko nisko Duško Vujošević može da padne ne mogu ni da zamislim. Jer, ono što pokreće Duška Vujoševića je očigledno mržnja. Ne samo prema meni lično, već i prema Crvenoj zvezdi, u kojoj je svojevremeno i radio, i prema svima onima koji misle drugačije. Za mržnju kažu da je reakcija iz očaja, a zbog čega je sve očajan Duško Vujošević mogao bih dugo da nabrajam.

U tolikoj mržnji čovek ne preže od mnogih stvari pa tako Duško Vujošević nije mogao a da ne saopšti gomilu laži. Prva u nizu je da je Crvena zvezda dovela igrače u vrednosti od 1.500.000 evra. Druga laž je da su sredstva za pojačanja došla od države. Još jednom ću ponoviti da je jedino javno preduzeće koje je bilo sponzor Crvene zvezde Telekom Srbija (200.000 evra), a da je tehnički sponzor bio JAT (sponzorstvo u vidu avio karata). Sva ostala sredstva od kojih je sačinjen budžet KK Crvena zvezda su privatne firme. Možda je Duško Vujošević očajan što njegovi saradnici nisu sposobni da obezbede sponzore i donatore ili što ti isti donatori i sponzori beže od Vujoševićeve paranoje.

Niko ne želi da uništi Partizan, ali je očigledno postojala ogromna Vujoševićava želja da Crvena zvezda usled finansijskih problema nestane sa košarkaške scene. A kad se to nije dogodilo, Zvezdu je Vujošević, opet iz očaja, nastavio još više da mrzi.

Vujošević konstantno pominje neke samo njemu znane finansijske mahinacije u KK Crvena zvezda, iako je unapred pripremljen plan reorganizacije overen od strane suda. Zato ja pozivam nadležne državne organe da provere svu dokumentaciju i poslovanje KK Crvena zvezda, ali da se na tome ne zaustave već i da prekontrolišu sve ono što se radilo u KK Partizan, pa ako je bilo nekakvih malverzacija neka se odgovorni privedu pred lice pravde.

Vujošević mi, verovatno opet iz očaja, preti televizijom B92 i emisijom Insajder, očigledno priželjkujući da mi se dogodi isti scenario koji se na žalost dogodio fudbalskoj legendi Draganu Džajiću. Verovatno Vujošević smatra da bi svi uspešni Zvezdini sportski radnici trebalo da završe sa lisicima na rukama. Toliko je očajan Duško Vujošević.

Dobro se zna ko je projektovao i pravio takozvane zaštićene svedoke i kakve su kosntrukcije bile oko Ćokija i drugih podmetnutih i nameštenih afera. A kad je već pomenuo Insajder možda ne bi bilo loše da se novinari ove emisije pozabave projektima Laiki banke, C banke ili Marfin banke, jer je idejni tvorac svega toga upravo bio Duško Vujošević. Neka se istraži kako su i koje hipoteke date za raznorazne kredite i da li su neki ljudi čija su deca igrala u Partizanu kod Duška Vujoševića zbog toga imali neprijatnost, pa čak i bili pritvoreni, a da ih se tada Vujošević nije ni setio.

Spočitao mi je Duško Vujošević i da sam fašista. U svom očaju i mržnji Vujošević ne zna za šaljive izjave i komentare već samo za uvrede. Zato nije mogao da shvati kada sam rekao da će se u Srbiji živeti lepše kada Zvezda bude počela da osvaja titule. Mislio sam da će biti više srećnijih, jer je u našoj zemlji neuporedivo više navijača Zvezde. I zbog toga je valjda očajan Duško Vujošević.

A, onda je Duško Vujošević pokazao svoju pravu prirodu i dokazao da zna šta je fašizam, jer je očigldeno njegov sledbenik. Nazvao me je Ilirom, valjda želeći time da me uvredi, omalovaži. Nije me time uvredio jer su za mene nebitni nacionalnost i veroispovest. Nije važno što je u tome slagao što je od Srbina Nebojše Čovića pokušao da napravi Ilira, već što je još jednom gnusno slagao.

Nikada više sebi neću dozvoliti da u javnosti nastupam kao u prošlom saopštenju ma koliko bio uvređen. Jer, jednostavno moj mentalni sklop, obrazovanje i opšta kultura mi ne daju za pravo da tako istupam u javnosti. Zato ću se na sve lične uvrede Vujoševića u njegovom poslednjem saopštenju oglušiti, ali nikada mu neću dozvoliti da napada i ruši Crvenu zvezdu, jer Crvena zvezda je postajala pre njega, a postojaće i posle njega. I biće uspešnija nego što je bila pre. Za to ću se ja svojim radom i zalaganjem pobrinuti, ma koliko do očaja to dovodilo Duška Vujoševića.