Pošaljite broj 939 na 3030
Vesni Stojković iz Vranja odlazak na posao 5. aprila 1999. godine zauvek je promenio život.
Sticajem okolnosti koje samo život može da kreira bombardovanje grada zateklo ju je pored kasarne sa bebom u naručju. Kako bi sačuvala dete od bombi, koje su padale svuda oko njih, zadobila je povrede zbog kojih je i danas prikovana za invalidska kolica.
Pre šest meseci ekipa televizije Kurir uradila je reportažu sa ovom hrabrom ženom koja nam je tad otkrila da sanja kako hoda. Preko fondacije "Budi Human" za Vesnu se već mesecima prikuplja novac kako bi dobila adekvatne proteze. Zahvaljujući dobrim ljudima posle 22 godine Vesni se pružila mogućnost da ostvari svoj san.
Vesna Stojković došla je u studio Kurira zajedno sa protetičarom Arsenom Arsenovićem.
- Sanjala sam o tome! Sanjala sam kako hodam. To se desilo tog 5. aprila, mada nisam tada ostala bez noge. Ja sam svoje dete zaštitila svojim telom i u toj detonaciji ja sam završila sa jedne strane, a moje dete sa druge. Moja Marija, koja je tada imala 16 meseci, dobila je to neko lako krvarenje glave. Ja sam imala sedam polomljenih rebra, unutrašnje krvarenje, plućna maramica je bila pocepana, tri pršljena na kičmi su naprsnula i ruka je bila povređena. Najtragičnije je što mi je geler isekao palac - priča Vesna.
Tada je počela njena borba.
- Posle nekog vremena počeli su bolovi da se javljaju u nozi i prva amputacija je bila 2005. u Beogradu kod profesora Dušana Kostića, koji mi je tada spasio nogu operišući samo palac. Opet 2009. godine javlja se bol u levoj nozi gde se ispostavilo da sam imala gelere. Tu se stvaralo gnojno tkivo koje je trebalo da se operiše. To traje do 2018. kad kreću ozbiljni problemi. Dobila sam bolest debelog creva i vaskulitis gde su meni noge počele da plave od prepona do prstiju. U kliničkom centru sam operisana i amputirali su mi nogu. Jedna posledica vuče drugu pa tako se prebacilo na drugu nogu. Imala sam u dva meseca osam operacija da bi na kraju i ta druga noga bila amputirana. Leva mi je noga je amputirana iznad, a desna ispod kolena - priča Vesna.
Dodaje da je mnogo zahvalna na novim protezama i ističe kakva je razlika u odnosu na prošle.
- Nisam imala dobre proteze. Padala sam više puta i dobijala sam rane i žuljeve. Nove proteze su mi promenile pogled na svet. Ja sam veoma zahtevna jer su mi amputirane obe noge. Biće tu mnogo posla da bih prohodala - rekla je Vesna.
Protetičar je otkrio da trenutno Vesna nosi test proteze i da vežba svaki dan kako bi došla do njenog cilja.
- Sama procedura te predprotetičke pripreme je veoma bitna. Pripremamo pacijenta da fizički bude sposoban za korišćenje proteza. Prvo se rade vežbe u parteru, a posle toga se probaju i prave test proteze. Vesna trenutno ima test proteze sa kojima uči da hoda i vežba svaki dan. Ja sam takođe neko ko ima protezu i dobio sam taj poziv da pomognem drugim ljudima - govori protetičar.
Sileg proteze su razvijene pre jedno 20 godina. Imaju mikroprocesor i mikročip. Prednost sileg kolena je to što imate sigurnost jer nema padova.
- Proteze nisu moje vlasništvo. Biće moje vlasništvo kad isplatimo celu sumu i zato sam ovde da zamolim sve dobre ljude. Ostalo je još milion i po ili dva. Upišite broj 939 na 3030 - zamolila je Vesna.
Kurir.rs
Bonus video: