Pre dve decenije stalo je srce čuvenog asa u crveno-belom dresu
Bio je 22. decembar. Subota. Rano jutro. Magla u Beogradu. Sa odmora se u Beograd vraćao Jovan Gojković. Zaleđeni kolovoz je učinio svoje, izgubio je kontrolu nad svojom crvenom Hondom, jer je bio umoran od puta iz Grčke i zakucao se u stub pokraj puta, kod zgrade Geneksa. Bilo mu je tek 26 godina. Iza njega ostale su trudna supruga Ksenija, koja je dva meseca posle tragedije rodila Jovanu, i ćerkica Nađa.
Na današnji dan pre 20 godinu život je izgubio Jovan Gojković, mađioničar u kopačkama, levonogi fudbaler kojem se i danas dive navijači Crvene zvezde. Čovek čije ime i danas odzvanja zidovima Marakane.
Jovan Gojković rođen je na Božić 7. januara 1975. u Gornjoj Trepči, mestu između Kraljeva, Mrčajevaca i Čačka. Još u detinjstvu dobio je nadimak Cune, po popularnom i poznatom pevaču Predragu Gojkoviću. Drugari su ga zvali i Gojko. Fudbalsku karijeru počeo je u Zadrugaru iz rodnog mesta, potom nastavio u ekipi BIP Čačak. Posle toga, logično, usledila je selidba u redove Borca iz Čačka.
I onda je počeo Cunetov "fudbalski ples". Posle samo dve sezone, tačnije 1996. godine prelazi u Čukarički iz Beograda, na insistiranje tadašnjeg trenera Dragana Okuke.
Samo jedna sezona bila je dovoljna da dobije poziv Crvene zvezde. Hteo ga je i Partizan, ali je Cunetovo srce od detinjstva bilo crveno-belo. Tadašnji trener Milorad Kosanović jasno je rekao Draganu Džajiću da Cune mora biti Zvezdin. I on, i njegov najbolji drug i kum Milivoje Vitakić. Trenirao je Kosan Cuneta u Borcu i dobro je znao kakvim arsenalom oružja raspolaže Gojković. Driblinzi, brzina, nepredvidivost na terenu i fudbalska inteligencija brzo su mu omogućili kultni status među navijačima evropskog i svetskog šampiona. Bio je poseban, izdvajao se od ostalih, saigrači su ga obožavali jer je bio vedrog duha, mnogo je voleo da se šali. Bio jedan od nosilaca igre u ekipi koju su činili Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Goran Drulić, Miodrag Pantelić, Zoran Jovičić, Goran Bunjevčević, Zoran Njeguš... A navijači... Navijači su u njemu videli nekog novog Piksija ili Deju, za kojima su patili od raspada zemlje i uvođenja nepravednih sankcija.
Jovan Gojković je bio klasična "desetka", plejmejker u pravom smislu reči. Sjajan tehničar, vrsni dribler i nepredvidivi paker. Odigrao je osam derbija, postigao tri gola. Onaj u finalu kupa 1999. godine odigran 26. juna na Marakani se i dalje prepričava među starijim Delijama. Tada je Cune uhvatio na krivoj nozi dvojicu igrača Partizana, a potom rezantnim udarcem plasirao loptu u desni donji ugao gola crno-belih. Taj pogodak doneo je Crvenoj zvezdi trofej Kupa Jugoslavije, jer je slavila rezultatom 4:2 (19:10 na snimku).
Njegova maestralna partija i upečatljivi gol i danas se pamte na obe strane Topčiderskog brda. Povela je Zvezda golovima Dalibora Škorića i Mihaila Pjanovića, Partizan je stigao prednost golovima Vuka Rašovića iz penala i Mateje Kežmana. U drugih 45 minuta Dalibor Škorić je iz penala ponovo doveo Zvezdu u prednost, a tačku na utakmicu stavio je Jovan Gojković spektakularnim golom. Dres reprezentacije nosio je samo jednom, 1998. u duelu sa Izraelom.
Nikada nije krio, idol mu je bio veliki, Genije, Dejan Savićević. Kako je govorio svoj san je ispunio dolaskom na „Marakanu“ i igranjem zajedno sa svojim idolom, a to se desilo u onih nekoliko meseci, kada se Dejo vratio u januaru 1999. samo dva meseca pred NATO agresiju. I Dejo ga je voleo, jer je u njemu verovatno prepoznao sebe iz mladih dana.
Jovan Gojković je za tri godine provedene u Crvenoj zvezdi osvojio jednu titulu i dva kupa. Odigrao je 102 utakmice i postigao 31 gol. Otišao je u leto 2000. u grčki Iraklis. I tamo je plenio pojavom i magijom na terenu. Solunski novinari su bili oduševljeni njegovim fudbalskim umećem, pa su ga nazvali "večito nasmejanim detetom". Gojkovićev život ugasio se na vrhuncu karijere. Iraklis se od Cuneta oprostio na neverovatan način, sa 5.000 belih ruža. Datum njegove smrti i danas se obeležava kao dan žalosti među navijačima solunskih belo-plavih.
U znak sećanja na jednog od najtalentovanijih fudbalera poniklih u gradu na obalama Zapadne Morave, od 2009. se u Čačku na igralištu BIP-a, održava Memorijalni turnir "Jovan Gojković - Cune". Iako mu je karijera trajala samo deceniju, u Čačku i danas kažu da je on "najbolji čačanski fudbaler". Jedna ulica u Beogradu, na opštini Čukarica nosi njegovo ime.
Jovan Gojković je zahvaljujući fudbalskoj veštini i znanju ušao u krug besmrtnih. Na pomen njegovog imena, navijači Crvene zvezde ustaju, ili im krenu suze. Njegova deca i supruga ostali su da žive u Beogradu. Jovana i Nađa su danas mlade žene, sigurno ponosne na lik i delo svog oca, koga navijači Crvene zvezde nikada neće zaboraviti.
Kurir sport