Okušah se nedavno u tzv. spejs grupama na društvenoj mreži Tviter. Zapravo, sve je krenulo iz znatiželje, jer većinu u tim grupama čine ljudi koji su ogorčeni na sadašnju vlast, ali pošto sam po prirodi takav da volim da čujem šta druga strana misli, ulazio sam u te grupe kako bih slušao razloge tolike ogorčenosti prema vlastima.
Za ljude koji nisu upoznati o čemu se radi red je da objasnim šta su to Tviter spejs grupe. Naime, Tviter je uveo vrlo korisnu novinu, da se može otvoriti virtuelni prostor, ili spejs, u koji možete pozvati sve zainteresovane da dođu i da putem direktnog glasovnog uključenja diskutuju na određenu temu. Administrator grupe uređuje kome daje reč i isto tako ima pravo da nekom reč uskrati. Moja malenkost se uključivala u sve to isključivo kao slušalac, bez želje da diskutujem.
Međutim, administrator grupe me je pre nekoliko večeri pozvao da se uključim i dam svoje mišljenje na temu referenduma. Iskreno, izbegavao sam njegov zahtev u nekoliko navrata, ali posle nekoliko insistiranja odlučio sam da prihvatim i počeo sam da iznosim svoj stav motivisan isključivo željom da doprinesem društvenom dijalogu sa onima koji nisu istomišljenici vlasti. Međutim, sve ono što je kasnije usledilo za mene je bilo pravo iznenađenje. Naime, posle serije neprijatnih pitanja za mene, članovi grupe su počeli međusobno da se svađaju zašto je meni uopšte data reč. To je otišlo čak dotle da su dvojicu administratora grupe, inače radikalnih protivnika vlasti i samog Aleksandra Vučića, počeli da napadaju kako su oni zapravo Vučićevi saradnici jer su meni dali reč.
Polemika o mom uključenju traje evo već peti dan, tako da ispade moja malenkost najbitnija tačka oko koje opozicija ne može da se složi. Dok jedni kažu da bi bilo lepo da se razgovara, drugi napadaju ove što su za razgovor, pa čak predlažu da me obese, da ću kad-tad biti uhapšen ili u najmanju ruku streljan, neki su predlagali da sa mnom mogu samo da razgovaraju dok me budu jurili po ulici da me šišaju, itd. Uglavnom je najprimitivnija mržnja dolazila s profila koji podržavaju partiju Dragana Ðilasa, dok su ovi drugi bili ili za razgovor ili su bili nešto umereniji s mržnjom.
Ostao sam zatečen količinom primitivizma kod onih koji su se do juče tako srčano, makar deklarativno, zalagali za dijalog i razmenu mišljenja. Suština je u tome da su baš oni ona najzatvorenija grupacija, što bi se reklo Tviter opozicija, koja nije spremna da izađe iz svoje ljušture i da makar pokuša da čuje drugačije mišljenje. Takvi kakvi su zaista mogu nekom da naude. Oni ne mogu ništa značajnije u političkom smislu da učine, ali kada dođete u fazu takve isključivosti, onda se pretvarate u potencijalne nasilnike, jer kratak je put od verbalnog do fizičkog nasilja.
Otuda, bez obzira na to što oni svakodnevno putem Tvitera vređaju, odlučio sam se da budem uporan i istrajem u tome da se svako veče pridružim nekoj od Tviter spejs grupa i da slušam šta govore. Ukoliko žele da govorim, prihvatiću, jer svaki razgovor je mnogo bolji nego bilo kakvo sejanje mržnje i sukob. Pozivam sve pristalice vlasti koji su na Tviteru da se takođe pridruže dijalogu na spejs grupama, kao što pozivam sve naše političke protivnike da polemišemo svuda gde god požele.