Vlada namerava da one koji su emigrirali da se vrate u Hrvatsku motiviše podsticajima za samozapošljavanje. Na ovu temu Indeks je razgovarao sa četvoro Hrvata koji su sreću pronašli van hrvatskih granica.
To su Slobodan Mufić, Zlatan Ibradžić, Snježana Boban i Tomislav Orečić.
Kako tačno vlast namerava da privoli emigrante da se vrate?
Vladine mere odnoszavisi od delatnosti, plus dodatnih 50 hiljada ako se neko vrati iz EU ili 25 godina. hiljadu kuna ako se radi o preseljenju unutar zemlje u manje razvijeno područje.
O toj temi danas je govorio i premijer Andrej Plenković, koji je upitan da li misli da bi ova mera mogla privući visokoobrazovane kadrove koji rade u inostranstvu, imaju dobru platu, daleko veću nego što bi imali u Hrvatskoj, i dobru penziju u budućnost ...
Rekao je da trenutno imate režim da dobijete 130 hiljada kuna ako predočite plan koji je odobrio HZZ. Ovom idejom, kako je rekao, planira se podizanje cenzusa sa 130 hiljada na maksimalno 150 hiljada kuna, plus 50 hiljada za one koji su u poslednje dve godine najmanje godinu dana bili zaposleni u nekim članicama EU i žele da se vrate.
On je naveo da vodoinstalater koji radi u Nemačkoj može dobiti najviše 200 hiljada kuna.
U svakom slučaju, rekao je da, prema analizi, veruje da bi tu meru moglo da iskoristi 4.000 do 4.500 ljudi. Naredne godine za projekat bi bilo izdvojeno 1,2 milijarde kuna. Vlada bi sutra na sednici trebalo da donese zaključak o ovim merama.
Pitali smo naše sagovornike šta misle o ovim merama, a sa njima smo razgovarali uopšteno o razlozima odlaska i kako su se nosili sa emigracijom.
Prvi sagovornik je novinar Slobodan Mufić, koji se iz Zagreba preselio u švedski Skovde.
"Hrvatsku smo napustili sredinom 2016. Supruga mi je bila doktorka u zagrebačkoj bolnici, ja sam radio kao slobodni novinar, a ćerka je završila 4. razred osnovne škole. Živeli smo u stanu u Prečkom", rekao je on.
Otišli smo prvenstveno zato što smo hteli da probamo nešto novo i zato što nismo bili zadovoljni perspektivom koja nam se pruža i našoj ćerki u Hrvatskoj.Finansijski razlozi nisu bili primarni, pa čak ni sekundarni.Smetali su nam korupcija, klijentelizam, klan, stranka, ideološke i sve druge podele u društvu, ekonomsko propadanje zemlje, brinuli smo za naše penzije, kao i za sve ono što će našu ćerku čekati kada zakorači u samostalan život“, rekao je on.
Sada je njegova supruga lekar u regionalnoj bolnici u južnoj Švedskoj, a on je i dalje slobodni novinar sa klijentima iz Švedske, Hrvatske, Velike Britanije i Izraela.
"Posle pet godina boravka dobili smo švedsko državljanstvo i iako ne možemo reći da smo se u potpunosti integrisali u švedsko društvo i prihvatili sve švedske norme i običaje, život u Švedskoj je ispunio sva naša očekivanja. Teško je naći aspekt. švedskih svakodnevnih životnih očekivanja, želja i potreba“, kaže nam Mufić.
"Glavna razlika u odnosu na Hrvatsku je bezbrižan život bez stresa i šokova. Ovdje svako može urediti svoj mali svijet kako mu odgovara i stvoriti svoju egzistenciju bez obzira na ideologiju, političku partiju, klan, klasu, prihode, porijeklo... I ako se pojave problemi, a čovek iz bilo kog razloga posrne, postoji sveobuhvatna mreža socijalne zaštite koja će mu pomoći da stane na noge“, rekao je on.
Pitalu su da li bi se zbog ovih vladinih podsticaja mogao vratiti u Hrvatsku sa porodicom.
„Ova mera nas sigurno neće motivisati da se vratimo“, kaže on.
"Mere Vlade odaju utisak da je iseljavanje iz Hrvatske stalo i da je došlo vreme da se emigranti vrate, što je iluzija. Ne vjerujem da će novac podstaći mnoge hrvatske državljane da se vrate kući, niko od mojih ljudi u Švedskoj pokazali interesovanje za ovu meru“, kaže on.
"Mislim da će ova mera koristiti prvenstveno onima koji ipak nameravaju da se vrate ili mladim ljudima koji nisu napustili svoje korene u inostranstvu i nisu zadovoljni životom tamo. Nadam se da ova mera neće biti iskorišćena za finansiranje preseljenja iz Posušja u Imotski", rekao je on. Čapljina do Metkovića ili Bosanski do Slavonskog Broda“, rekao je on.
"Mislim da je bolje iskoristiti novac za poboljšanje standarda hrvatskih državljana u Hrvatskoj i poticanje samozapošljavanja ljudi koji (još) nisu napustili Hrvatsku. U tom smislu, čini mi se da je mjera za poticanje migracija iz urbano do ruralno moglo biti efektivno. mnogima je postalo nepodnošljivo zbog cijene stanovanja, saobraćajnih gužvi, zagađenja i klime, pa bi 175.000 kuna moglo biti primamljiv motiv za selidbu“, dodao je.
Ali ako je odlučio da se vrati, koji bi bio razlog?
Iako volimo da dolazimo u Hrvatsku najmanje četiri puta godišnje, ne nameravamo da se vraćamo, odnosno naša primarna adresa će ostati u Švedskoj. Zbog novcac nismo ni otišli. Nikad ne reci nikad, ali teško nam je da zamislimo situaciju u kojoj bismo se trajno vratili u Hrvatsku“, rekao je on.
Još jedan naš sagovornik je Zlatan Ibradžić, Siščanin, specijalista hirurgije u Notingemu u Engleskoj.
Otišao sam jer sam želeo da steknem iskustvo u drugom sistemu.Po završetku školovanja, stažiranja u KB Dubrava i jedne sezone kao turistički lekar na Mljetu, u jesen 2019. godine dobio sam priliku da nastavim školovanje u Engleskoj.student I. Imao sam priliku da 'okusim' zdravstvene sisteme u Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD i šta oni nude, tako da sam znao da neću imati mira ako ne pokušam da se dalje razvijam u tim sistemima“, kaže Ibradžić.
"Sada sam u Engleskoj, koja je jednostavno veći sistem od Hrvatske, sa mnogo više potencijalnih pacijenata (65 miliona prema 4 miliona), mnogo više bolnica koje se onda specijalizuju i subspecijalizuju i koje su centri izvrsnosti. Takođe, ima daleko više nasilnih povrede (napadi nožem, mačete, opekotine) sa kojima se svakodnevno susrećemo i lečenje takvih pacijenata je veoma zahtevno, ali i veoma važno iskustvo za mlade hirurge u nastajanju.
"S druge strane, postoji frustracija sistemom, političkom i nepotističkom klimom uopšte. To su uobičajene stvari koje čujete od onih koji odlaze iz Hrvatske", rekao je on.
Ipak, i ovde ima takvih stvari. Obično kada to kažem ljudima, ja dodam: „Ne znam da li se zbog toga osećate bolje ili lošije“, rekao je on.
Pitali su ga i za neke razlike između Velike Britanije i Hrvatske.
"Evo, na početku jedno 'razbijanje mitova'. Ko bježi od birokratije iz Hrvatske ne treba da dolazi u Englesku. Sistem je moderniji, istina, nema klasičnih tetkica na šalterima, ali i komplikovanije, sve je putem mejla. , deset telefonskih poziva... To je veoma birokratizovana zemlja. Osim toga, ne postoji savršeno mesto, svuda ćete naći prednosti i mane“, kaže naš sagovornik.
"Konkretno, što se zdravstvenog sistema u Engleskoj tiče, on takođe ima prednosti i mane. To je daleko veća zemlja sa više bolnica. Na primer, Istočni Midlends (ili, kako ga mi zovemo, Istočna Srednja zemlja) , regija koja gravitira Notingemu, ima šest miliona stanovnika i bolnica koliko i cijela Hrvatska. Više bolnica i pacijenata znači potrebu za većom specijalizacijom bolnica za određene djelatnosti i stvaranjem centra izvrsnosti. Ali i NHS (Nacionalna zdravstvena služba ili englesko javno zdravlje) postaje sve sporije i stalna vladina rezanja budžeta u Londonu. Dakle, nije idealno i nije NHS kao što je bio, što stalno čujem od starijih kolega ovde", dodao je on.
Upitan je šta misli o ovim vladinim merama. Naravno, Ujedinjeno Kraljevstvo više nije u EU, ali da podsetimo da bi vladine mere važile, odnosno bile bi priznate svima koji su u poslednje dve godine radili u nekoj od zemalja Unije. .
Moram da se pozovem na demografa Stjepana Šterca, koji je dobro rekao da nema smisla poticati ljude da se vraćaju dok mi ljudi odlaze.Glavno rešenje je rešavanje problema koji su prvobitno motivisali ljude da odu iz Hrvatske.Kada se poboljša poduzetnička klima. , smanjiti nepotizam i obuzdati nabujalu birokratizaciju sistema i ponuditi plodno tlo za dalji rast i razvoj, ljudi će početi da se vraćaju, bez obzira na 'nagrade'“, kaže nam Ibradžić.
„Radim i radio sam u NHS-u sa kolegama iz Kine, Južne Afrike, Pakistana, de facto iz celog sveta i sve više njih kaže da njihove domovine sve više shvataju kako ljudi poput njih, sa međunarodnim iskustvom, mogu da budu motori. promene na bolje u svojim domovinama, kroz prenošenje iskustva i znanja stečenih u inostranstvu.ali sa viših principa.Za svoje susede, ali i zato što žele da promene nešto kod kuće, da obogate zemlju iskustvom koje su stekli u beli svet.Ali koliko bi plodnog tla našli u sistemu koji je uporno trom i nesklon promenama? da li bi se onaj vratio sa iskrenom željom i žarom da nešto poboljša?“ pitao se.
Da li bi se vratio sa takvim novčanim podsticajima?
„Citiram Nikolu Teslu, citat ispisan na ploči u Gornjem gradu, koji je rekao kada je gradskoj opštini 1892. godine predložio izgradnju centrale naizmenične struje. On glasi: „Smatram to svojom dužnošću. da pomognem gradu Zagrebu kao svome sinu.u svakom pogledu savetom i delom.' Zato bih se na kraju i vratio, da svojim znanjem i iskustvom unapredim hrvatski sistem, da budem još jedan most između različitih sistema (i svetova) koji bi omogućio drugim kolegama da se usavršavaju u inostranstvu i da se onda vrate da time obogate svoju domovinu. Nameravam da to i dalje radim, gde god da se nalazimridijan ili pronađene paralele. Samo, na kraju, moram da izrazim svoju zdravu i umerenu skepsu, koliko bi hrvatski sistem bio trom i koliko bi slušao o promenama i iskustvima koje bi potencijalni povratnici doneli sa sobom“, rekao je dr Ibradžić.
Splićanka Snježana Boban je pre šest godina odlučila da pronađe sreću u Irskom Korku.
„Otišla sam u oktobru 2015. Po zanimanju sam poslovni sekretar i administrativni referent, iako u poslednje vreme ne mogu da nađem posao u struci, tako da su mi poslednji poslovi pre preseljenja bili konobarenje, čišćenje, a radila sam i kao pomoćni radnik u kuhinji, gde sam prala sudove, kao i druge slične poslove“, rekla je za Indek.
Dodaje da nije mogla da nađe posao u struci bez poznanstava, veza ili političkog delovanja.
„Kvalitet života je bio ispod svakog normalnog, preživljavanje iz meseca u mesec izmišljanje tople vode sa novcem, zatim stalni stres na poslu, veoma loš odnos poslodavca prema radniku, nepoštovanje, nikakav napredak. Nema poboljšanja na vidiku... " ona kaže.
Takođe navodi da je samohrana majka.
Kao samohrana majka i samacnisam htjela da se dovedem u situaciju da u starosti budem na grbači vlastitog sina i da preživljavam od penzije od 1.500 kuna i kopam po kontejnerima za krišku kruha.ni svom sinu I bio bih takav s obzirom da sam radio 22 godine, a imao sam 17 godina kada sam bio prijavljen. Sve ostalo je bilo crno i sa uglavnom prijavljenom platom na minimalcu“, kaže on.
U Irskoj je počela da radi kao korisnička podrška u kol centru.
„Već tri godine sam 'rukovodilac platnog spiska'. Odnosno, vodim odeljenje za obračun plata, nakon što mi je poslodavac, prepoznavši moj potencijal, platio dodatno školovanje u Irskoj za posao koji trenutno radim. “, izjavila je ona.
Koliko je zadovoljna tamošnjim životom? Kako biste ga uporedili sa onim u Hrvatskoj?
"Veoma sam zadovoljan. Dok ste u Hrvatskoj, znate da postoji nešto bolje, ali ne znate kako to izgleda, pa trpite situaciju, ubeđujući sebe da tako treba. I onda kada idi negdje vani, osjećaš se bolje.Kada imaš s čime uporediti iskustvo Hrvatske, shvatiš da uvijek može bolje.Za pet godina u Irskoj sam postigao više nego za 22 godine rada u Hrvatskoj.Moj trud, znanje, ambicija i rad se prepoznaju i nagrađuju. Nema diskriminacije u bilo kom smislu, nije bitno koji ste pol, godine, boja kože, pol, već šta znate i da li želite da radite“, kaže.
"Svi imaju iste mogućnosti. Ovde vas poslodavac tretira kao čoveka, niko ne viče na vas, ne obraća vam se neprikladnim tonom ili neprikladnim rečima, što je u Hrvatskoj često slučaj, bar po mom iskustvu. Ovde poslodavac će investirati u Vas i isplatiće se.Ovde poslodavac smatra da ćete dati maksimum ako ste zadovoljni, pa će i on biti zadovoljan.U Hrvatskoj je poslodavac stava: kaže.
„Ovde se Zakon o radu poštuje u svakom smislu te reči, a u Hrvatskoj je to samo slovo na papiru. Ovde se radi osam sati, svaki prekovremeni se posebno plaća, godišnji se mora iskoristiti, imate obavezne pauze od jednog sata. tokom osmosatnog radnog dana, plata "Nikad nije kasno, već je za minut na računu i prijavljeni ste na punu plaću, što nije slučaj u Hrvatskoj. Evo, poslodavac vam se svakodnevno zahvaljuje za vaše dnevne radite, a kamoli kada radite nešto van vaše kontrole“, rekao je on.
"Volim svoju zemlju i mislim da je najljepša na svijetu, boli što Hrvatska ima toliki potencijal, ali se ne koristi i ne vidi se zadovoljstvo ljudi, već pojedinca. Problem je što lepote zemlje i voljeni ne plaćaju račune.Nema dostojanstva niti mogućnosti normalnog života, nažalost“, rekla je ona.
Ona ne namerava da se vrati zbog mera vlade?
„Ne pada mi na pamet“, kratko kaže, šaleći se da „evo pakuj kofere i beži nazad“.
Šta mislite o merama?
"Mislim da je to samo privremena obmana javnosti. Ne verujem da će to nešto promeniti na duži rok. Naime, ovaj novac ne garantuje da će promeniti sve drugo što sam rekao da nije u redu u Hrvatskoj. Taj iznos od novac će se potrošiti, ali neće promijeniti stavove, pravila, odnose, prava, prilike nakon toga, pa se čovjek brzo vraća u stanje u kojem je bio prije nego što je dobio novac. Problemi u Hrvatskoj su mnogo dublji i treba ih iskorijeniti, naši temelji ne važe, pa ja na ovaj stimulans gledam kao na med na čaši, ispod kojeg je opet, možemo reći, otrov, pa šta ako jedete med sa vrha? razotkriveni smo, prevareni, prevaren, pokraden 35 godina“, navodi on.
Ali da li ikada pomišlja da se vrati?
„Vratiću se jednog dana kada obezbedim normalan život i penziju koju ni u jednom smislu ne zavisi od Hrvatske“, odlučan je Boban.
Razgovarali su i sa Tomislavom Orečićem, koji se preselio u Kork.
"Hrvatsku sam napustio krajem 2017. Iako sam rođen u Vinkovcima, gde sam proveo veći deo svog života, poslednjih godinu dana sam živeo u Vukovaru. Kao magistar filozofije i istorije, osim oblasti obrazovanja, posebno Domovinskog rata bavio sam se i književnim i društvenim radom, prvenstveno preko GO Moji Vinkovci i Ogranka Matice hrvatske u Vinkovcima“, kaže on.
„Razlozi mog odlaska su višestruki, ali mogu ukratko da istaknem da su sadržani u činjenici opšte društvene nepravde, koju možemo objasniti u vidu često pominjanog pojma primerenog pred sposobnima“, precizirao je on.
On kaže da trenutno radi za farmaceutsku kompaniju u Irskoj i, shodno tome, studira dizajn i proizvodnju lekova. Ali koliko je zadovoljan tamošnjim životom?
"Generalno sam zadovoljan životom u Irskoj, naravno sa svim njegovim prednostima i manama. Sve zavisi od ciljeva koje sebi postavljate i kako zamišljate život tamo gde jeste. Irska kao država je upravo onakva kakva treba da bude, da slikovito rečeno – majka, dok mi je iskustvo stečeno na sopstvenom primeru u slučaju Hrvatske pokazalo šta znači kada je država maćeha (u negativnom kontekstu) svom mužu“, kaže nam.
"S jedne strane imamo državu koja podstiče i daje mogućnosti prema vašim kompetencijama, a sa druge strane, koja pokazuje suprotno, odnosno da se trud, rad i odricanje ne isplate. Osim ako nemate faca, pa ste mazohistički skloni prostituisanju i moralu, ali u tom slučaju vam nije potreban trud, rad i ulaganje u sebe, jer ćete ionako doći do pozicije koja vam je obećana“, rekao nam je.
Šta misli o merama hrvatske vlade?
„Pozdravljam svaku meru koju je preduzela vlada, kakva god da je. Jer svaka mera je bolja nego nijedna. Ono što me zanima jeste da li su ove mere preduzete u konsultaciji sa našim demografskim stručnjacima, kao što je dr Sterz ili „Da li su one modelovane na neke zemlje koje su ranije primenile ovaj model i pokazao se dobrim, ili je on usvojen kao čisto politička mera koja nema nikakvu pozadinu opravdanja, osim u stvaranju šire slike o pozitivnom pomaku u emigracionoj politici?“, zapitao se on.
Hoće li se možda vratiti zbog ovih mera?
Meni kao 'društvenom čovjeku' ova mera ništa ne znači, ali sigurno ima ljudi koji su otišli iz Hrvatske i dolaze iz privatnog sektora i imaju iskustva i ideje koje bi potrošili s tim novcem.Ako se jedna porodica vrati na osnovu ovih mjera , opet možemo reći da je napravljen neki pozitivan pomak i nepotizam politike, tu posebno govorim o lokalnim nivoima“, kaže on.
"Takođe, smatram da bi na osnovu ovoga trebalo pokrenuti pitanje mera za porodice koje ostaju u Hrvatskoj. Smatram da bi one trebale biti više usmjerene na ljude koji trenutno žive u Hrvatskoj, pa kad mi prijatelj, susjed ili član porodice kaže bolje je ili ako se promenilo na bolje, to će mi biti znak da počnem da razmišljam o povratku u zemlju koja će me zaštititi kao svog građanina, omogućiti mi da živim dostojanstven život i neće me ponižavati, iskorišćavati ili manipulisati , "on kaže.
A kada bi se vratio, koji bi drugi razlog bio za tako nešto?
"Međusobno uvažavanje različitih ideja i pogleda i povezivanje sa boljim verujem da bi dovelo do promene atmosfere i pozitivnih promena, što bi na kraju rezultiralo realizacijom projekata koji bi zaista dodali vrednost društvu. Ovo je, naravno, moguće samo uklanjanjem svih faktora iz javnog i društvenog života, koji danas nikako nisu primer ljudi koji zaslužuju da upravljaju određenim oblastima od vitalnog interesa za zajednicu (ovde govorim u lokalnom smislu, misleći na grad Vinkovce). i Vukovarsko-sremske županije), jer su isti i slični doveli društvo u ovu situaciju“, rekao je.
U Hrvatskoj, naravno, nije sve crno, ima hvale vrednih odluka, projekata i ideja, ali kada više dobrih stvari dođe do jednog dobra, to nije dobar pokazatelj. Ali vjerujem da postavljanje mladih i stručnih ljudi na ključne pozicije jesu. nisu taoci politike, oni su svakako stvorili preduslove da iseljenici počnu da razmišljaju o mogućem ulaganju budućnosti sebe i svoje dece u domovinu“, zaključuje on.
Kurir.rs/Index.hr