NATO alijansa je po prvi put od završetka Hladnog rata reagovala konkretnim merama na raspoređivanje ruskih trupa blizu granice Ukrajine. Naime readi se o stavljanju u pripravnost Snage za brzo reagovanje koje su spremne za akciju, sa čime ovaj vojno-politički savez želi da obezbedi istočnu granicu svojih članica.
O ovome piše nemački Die Welt, koji u avom tekstu navodi da je NATO na raspoređivanje ruske vojske odgovorio specifičnom vojnom merom, a to je bilo stavljanje u operativnu spremnost 40.000 vojnika snaga za brzo reagovanje, koje bi u slučaju eskalacije krize reagovali.
Welt se poziva na neimenovane izvore iz NATO. Kako se saopštio ovaj izvor Združene snage za brzo reagovanje moraju da budu spremne za raspoređivanje u krizno područje u roku od pet dana, umesto ranijih sedam. Združene snage za brzo reagovanjetrenutno predvodi Turska i ova članica NATO u sastavu tih snaga ima 6.400 vojnika. Nemačka tek 2023. preuzima komandovanje ovom jedinicom.
I druge jedinice u okviru ovih snaga poput specijalaca i logističara stavljene su u stanje pripravnosti. Ne radi se samo o dolasku jednica na krizno područje nego da snage za podrššku budu spremne da lekove, municiju i vojnu opremu dostave avionima i helikopterima u krizno područje.
Odluku o angažovanju Združenih snaga za brzo reagovanje prošle nedelje kako navodi Die Welt doneo je Severnoatalnski savet.
Pre te odluke glavnokomandujući Alijanse za operacije, američki general sa četirir zvezdice Tod D. Volters, predložio je vladama zemalja NATO-a da skrate periode mobilizacije.
Pored sukoba u Ukrajini, cilj je da se poboljša zaštita saveznika i njihove istočne granice (Poljska, Rumunija, Baltičke države).
Portparol NATO-a nije želeo javno da potvrdi ovu odluku On je samo rekao WELT-u:
„Vanredni vojni rast Rusije u i oko Ukrajine je neosnovan i podriva bezbednost u Evropi. NATO saveznici su jasno stavili do znanja da Rusija mora da bude transparentna, da deeskalira i smanji tenzije, a takođe smo jasno stavili do znanja da će svaka dalja agresija imati troškove i posledice. Politika NATO-a prema Rusiji ostaje dosledna: odbrana i dijalog”, rekao je portparol NATO čije ime se ne navodi i dodao:
"Od ilegalne aneksije Krima od strane Rusije 2014. godine, NATO je „preduzeo „najveće jačanje kolektivne odbrane“, uključujući uspostavljanje multinacionalnih borbenih grupa u istočnom delu alijanse. NATO mere su defanzivne, odgovarajuće i u skladu sa našim međunarodnim obavezama. Ostajemo na oprezu i uvek ćemo preduzeti sve neophodne mere da zaštitimo naše saveznike i odbranimo ih od bilo kakve pretnje“, rekao je on-
Kurir.rs/Die Welt