Kovid pandemija nije dovela samo do straha za sopstveno zdravlje i zdravlje naših bližnjih već i do drugih stresnih situacija koje se samo gomilaju, a sa kojima ne znamo da nosimo pa kao posledicu, neki od nas doživljavaju ozbiljne napade panike.
Već skoro dve godine živimo u konstantnoj neizvesnosti koja je preduslov za osećanje anksioznosti. Bili mi skloni da gledamo život optimistično ili pesimistično, činjenica je da smo svakog dana “bombardovani” lošim vestima, kao da svakodnevni život nije dovoljno bio stresan i pre pandemije. Usled nerealnih očekivanja i zahteva koje stavljamo pred sebe i osećaja krivice ukoliko ih ne ispunimo, naše mentalno zdravlje se narušava, a mi nemamo vremena da i tu brigu stavimo na već dugačku listu dnevnih obaveza. Sve ovo su stresne situacije koje se vremenom nakupljaju i sa kojima se ne znamo nositi, pa posledično dolazi do napada panike.
Ukoliko niste sigurni, evo kako možete prepoznati da li ste imali iskustva sa napadima.
Kratak dah, ubrzan puls...
Panični napad prepoznajemo po fiziološkim pokazateljima:
- brzo lupanje srca i bol u grudima;
- preznojavanje i drhtavica;
- kratak dah ili stezanje u grlu;
- suva usta, trnjenje u prstima ili zvonjenje ušiju;
- glavobolja, osećaj da nam se vrti u glavi ili da ćemo se onesvestiti;
- osećaj da nismo povezani sa svojim telom i da se odvajamo od realnosti.
Napad panike opisujemo kao zastrašujuće iskustvo koje proživljavamo, i u tom momentu obično mislimo da prolazimo kroz nešto neopisivo neprijatno, do te mere da mislimo da ćemo umreti.
Tipično počinje neočekivano, bez upozorenja, i može da se desi bilo kad: dok ste za volanom, na poslu, na sastanku... Takođe može da se desi očekivano, što se obično dešava kad se javlja u sklopu nekog fobičnog poremećaja (npr. strah od ulice, strah od zatvorenog prostora...). Može da se dešava često ili povremeno.
Ono čega se najviše plaše ljudi koji imaju panične napade je upravo da se napad ne ponovi. Simptomi paničnog napada se ispolje i završe u roku od par minuta, a mi se nakon toga obično osećamo umorno ili iscrpljeno.
Ne moraju se svi ovi simptomi javiti da bismo mogli da govorimo o paničnom napadu. Obično se javlja samo par od ovih simptoma, ali je njihov intenzitet izuzetno jak, pa u takvom stanju teško da možemo sebi reći: “Ok, prolazim kroz panični napad i on će proći”. U ovakvom stanju obično izjavljujemo da imamo osećaj kao da smo doživeli infarkt ili da umiremo, ili smo ubeđeni da nešto fizički nije u redu sa nama. Kao posledica svega toga, osećamo sramotu jer ne želimo da nam se panični napad desi u prostoru punom ljudi, pa se neretko povlačimo u sebe, umesto da pokušamo rešiti problem.
Najčešći okidači
Postoje brojni razlozi zbog kojih nastaju panični napadi, a mi vam predstavljamo sledeće faktore rizika koji mogu dovesti do njih:
- proživljavanje ili prisustovanje traumatičnom događaju u detinjstvu ili odraslom dobu;
- proživljavanje stresnog životnog događaja, kao što je razvod ili smrt voljene osobe;
- život sa hroničnom bolešću ili bolešću koja ugrožava život;
- kontinuiran stres i briga usled preteranih obaveza na poslu, konflikta u porodici ili finansijskih briga;
- anksiozni tip ličnosti ili sklonost ka drugim mentalnim poremećajima, npr. depresiji;
- upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci;
Dobra vest je što se panični napadi mogu uspešno kontrolisati, a njihov intenzitet smanjiti kada ipak dođe do njega. Za to je potrebno vreme i kao za svaku veštinu, potrebna je vežba. Panični napadi neće nestati čim osvestimo da ih imamo.
Prvo što moramo shvatiti je da panični napadi nisu opasni i neće dovesti do smrti. Najefikasnije se rešavaju uz podršku stručne pomoći. Ukoliko ignorišemo problem sa napadima, to može doprineti razvijanju specifičnih fobija, kao što su strah od otvorenog prostora ili strah od vožnje, izbegavanje interakcija sa ljudima, česta zabrinutost za zdravlje koja može voditi hipohondriji, problemi na poslu ili u školi kod dece, depresiji i suicidalnim mislima.
Probajte 54321 metodu
U momentu kada osećate napad panike, jedna tehnika može biti od pomoći.
Ono što je potrebno je da pronađete:
- 5 stvari koje možete da vidite;
- 4 stvari koje možete da dodirnete;
- 3 stvari koje možete da čujete;
- 2 stvari koje možete da omirišete;
- 1 stvar koju možete da okusite-
U trenutku kada proživljavamo napad panike, preterano smo fokusirani na simptome u našem telu koji prate panični napad, što dalje dovodi do toga da se napad produbi i postane intenzivniji.
Zato je ova tehnika korisna jer se fokus pažnje pomera sa ovih fizioloških pokazatelja na ono što je oko nas.
Takođe, sledeći put pokušajte:
- da se ne borite protiv napada;
- ostanite na jednom mestu, tu gde već jeste, ukoliko je moguće;
- dišite polako i duboko;
- podsetite se da će panični napad proći i setite se da nije opasan po život;
- fokusirajte se na pozitivne i opuštajuće misli.
Navedena tehnika 54321 je svakako samo pomoćno sredstvo u rešavanju problema sa paničnim napadima. Ono što je neophodno kako bi se osećali bolje je da:
- Potražite pomoć stručnjaka što pre da biste sprečili dalji razvoj poremećaja i pojačan intenzitet napada panike.
- Istrajete u planu tretmana da biste sprečili ponovno javljanje paničnih napada i pogoršanje simptoma poremećaja.
- Upražnjavate redovnu fizičku aktivnost koja je izuzetno korisna i preporučuje se kod svih vrsta anksioznih poremećaja, pa tako i kod napada panike.
(Kurir.rs/Blic Žena/Magdalena Njegić i Dunja Ilić)
Bonus video: