O uvetu slavnog slikara napisane su i knjige, ali istoričari i stručnjaci se još uvek nisu usuglasili oko toga šta je bio razlog koji je van Goga podstakao da odseče sebi uvo.
Holandski slikar Vinsent van Gog je 23. decembra 1888. godine, uoči Badnjeg dana u stanju teške depresije odsekao donji deo svog levog uveta. Kasnije je taj čin ovekovečio autoportretom na kome se vidi zavijeno levo uvo. Van Gog je navodno taj komadić uveta zamotao u novine i odneo ga svojoj omiljenoj prostitutki i zamolio je da ga pažljivo čuva. Van Gog je skoro iskrvario te noći, a dve godine kasnije počinio je samoubistvo.
Nekoliko je teorija zašto je Van Gog odsekao svoje uho. U to je vreme živeo je u tzv. Žutoj kući u provansalskom gradu Arlesu na jugu Francuske. U goste mu je došao slavni slikar Pol Gogen. Zajedno su radili i živeli u Žutoj kući, vezivalo ih je čvrsto prijateljstvo. Njihov odnos je bio vrlo intenzivan, nagađalo se i da su u ljubavnoj vezi. Neko vreme su zajedno živeli hraneći svoj disfunkcionalni odnos uzajamnim dizanjem u nebesa, koje se smenjivalo sa najvulgarnijim uvredama. Gogen je znao često da viče na prijatelja, govorio mu je da bi bez njega bio nko i ništa, a Van Gog bi ga slušao u tišini i opijao se jeftinim vinom. Kada bi mu prekipelo, Gogena bi gađao čašama, tanjirima i svime što bi mu se našlo pod rukom.
Gogen bi kada se probudi usred noći umeo da zatekne van Goga kako bulji u njega. Kobne noći Gogen je otišao u šetnju, jer je hteo da se skloni od van Goga koga se sve više plašio. U jednom trenutku je začuo korake iza sebe, okrenuo se i video da iza njega hoda van Gog sa žiletom u ruci. Nekoliko sekundi su se nemo gledali, a van Gog se onda okrenuo i otišao. Kasnije te večeri je odsekao sebi uvo. Tako je nastala jedna teorija - da je van Gog odsekao uho zbog svađe sa prijateljem.
Nakon incidenta van Gog je završio u bolnici, a zatim u psihijatrijskoj bolnici Sen-Pol de Mauzol, u okolini Sen Remi de Provansa, na jugu Francuske gde je bio godinu dana.
Više od 150 lekara pokušalo je da dijagnistifikuje njegovo mentalno stanje, a došli su do raspona bolesti od šizofrenije, porfirije, sifilisa, bipolarnog poremećaja do epilepsije.
Tijekom boravka u Sen remiju de Provans prolazio je faze najvećih ludila i u tom periodu je nastala njegova najpoznatija slika, Zvezdana noć.
Godinu dana kasnije preselio se blizu Pariza, a 27. jula 1890. godine je pucao u sebe i umro dva dana kasnije.
Druga teorija o njegovom uvetu takođe uključuje Gogena. On je navodno toliko bio izluđen stalnim promenama raspoloženja svog prijatelja, pa je navodno u jednom trenutku rekao van Gogu da odlazi i da više ne želi da živi s anjim. Van Gog ga je, nakon što mu je to objavio, pogodio čašom od besa. Gogen je, veoma vešt u mačevanju, reagovao tako što je mačem odsekao svom prijatelju uvo.
Iako ga je povredio, van Gog nije želio da prijavi svog prijatelja policiji, već je rekao da je sam sebi odsekao uvo. Na taj način sprečio je da njegov prijatelj ode u zatvor.
Međutim, neki istoričari imaju i treću teoriju. Tako navode da je okidač za ovakvu odluku bila najvjerovatnije vest da se njegov brat verio.
Prema podacima jednog istraživanja van Gog je saznao ovu vest upravo na dan kada je sebio odsekao uvo, 23. decembra 1888. godine. Stručnjaci veruju da je ovo saznanje zateklo i uplašilo van Goga da će ostati zauvek sam, bez novca, odnosno bez finansijske podrške brata, koji mu je omogućio život kakav je vodio.
Vesti su ga jako uznemirile i izazvale su to da se povredi. Venčanje njegovog brata možda nije bilo ključni razlog, ali pokrenulo je i pojačalo njegovo inače destruktivno ponašanje.
Međutim, i danas nema saglasnosti oko toga šta je bio razlog da je van Gog izvadio žilet i odsekao uvo, postoje i knjige koje se bave tom temom, ali nijedna teorija nije prihvaćena kao potpuno tačna.
Kurir.rs/24sata.hr