Prošlo je dve decenije od smrti čuvenog Indeksa, Davorina Popovića koji je preminuo od raka pankreasa juna 2001. godine.
Sarajevska i raja širom bivše zemlje je oplakivala njegov odlazak u legende, ali to je najteže palo ljudima iz njegovog rodnog grada koji nije napustio ni u najtežim trenucima tokom ratnih godina.
Indekse su voleli svi u tadašnjoj Jugoslaviji. Muzika im je bila odlična, kao i tekstovi i svi su prepoznavali glas Davorina Popovića koji je brzo postao zaštini znak benda.
Davorin je imao nekoliko nadimaka. Porodica i bliski prijatelji zvali su ga Davor, a ostali Pimpek (nadimak koji je dobio zbog jedne male izrasline pored levog uha) i Dačo. Sam sebe je zvao, jednostavno "Pjevač". Bliski prijatelji ga pamte po tome što je svoje priče počinjao rečenicom "Slušaj, da ti pjevač nešto kaže.." Popović je rođen 1946. u Sarajevu u porodici oca Stjepana, službenika poreklom sa Hvara, i majke Tereze, koja je bila po zanimanju stomatolog.
Osnovnu i srednju školu završio je u Sarajevu gde je i studirao na Fakultetu političkih nauka. Od rane mladosti bavio se rukometom i košarkom. Košarkaški treneri su govorili da je jedan od najtalentovanijih bekova u Sarajevu. Bio je kapiten Mlade Bosne (kasnije KK Željezničar). Odigrao je više od 500 utakmica, a sportom se aktivno prestao baviti 1968. godine. Ljubav prema muzici je prevladala.
Rano je otkrio svoju sklonost prema muzici, a prva grupa kojoj se priključio bila je Lutalice. Indeksima se pridružio šezdesetih, kad u grupu ulaze basista Fadil Redžić i gitarist Slobodan Kovačević. Na prvoj Gitarijadi u Beogradu 1964. Indeksi su osvojili drugo mesto.
Sve do dolaska Kornelija Kovača 1967. svirali su više obrade nego svoje pesme, ali otad se fokusiraju na autorske radove. Gostovali su na dvomesečnoj turneji po SSSR-u, i na festivalu u Opatiji 1968. gde su osvojili treće mesto s pesmom "Jutro će promijeniti sve".
Iako je i sam učestvovao u pisanju nekih pesama, Popović se uvek nazivao "pjevačem", a tako su ga i drugi počeli zvati. Ot tada pa sve do danas kada se kaže "Pjevač", misli se samo na jednoga, na Sarajliju Davorina Popovića, čiji se mural od 2019. godine godine nalazi u centru Sarajeva. Indeksi su u celoj karijeri objavili samo dva studijska albuma, a Popović je objavio tri albuma kao solista, ali su ga uvek pratile iste kolege iz Indeksa. Njihove pesme, a najviše balade, ostale su zauvek upisane u našu pop kulturu, kao što su "Sanjam" (1972), "Predaj se srce" (1973), "Da sam ja netko" (1971), "Bacila je sve niz rijeku" (1974), itd.
Davorinu je najveća ljubav u životu bila supruga Sanja, pravnica, s kojom je sklopio brak 11. januara 1991. Dobili su zajedno sina Daria. Sem Sanje, nikad nijednu ljubav nije pomenuo, svedoči njegov prijatelj Mišo Marić.
U pauzi jedne jesenje turneje u Beču Davorin kaže: "Idemo prvo Sanji kupiti čizme, a poslije ćemo sve lako"… U srcu Sarajeva - na potezu između FIS-a i zgrada u Mis Irbinoj - odvijao se život Davorina Popovića i njegove porodice. FIS je bio omiljena Pjevačeva kafana, a živio je u svega nekoliko koraka udaljenoj zgradi. Za vreme rata devedesetih Davorin je ostao u Sarajevu, dok mu je supruga sa sinom živela u Belgiji. Sanja je nekoliko godina posle smrti svog supruga izjavila: "U javnost nisam izlazila ni kada je Davorin bio živ. Ni on nikada nije pričao o svom privatnom životu. Mi smo bili porodica koja je živela sasvim normalnim životom". Sanja se ne slaže s dodeljivanjem ulice njezinom pokojnom suprugu na periferiji Sarajeva kao ni sa izgradnjom spomenika u njegovom gradu jer, kako kaže, bolje bi bilo da su taj novac uplatili u humanitarne svrhe.
Kad je počeo rat, Popović je ostao u Sarajevu, iako je dan prije okupacije bio upozoren da pobegne. - "Ja sam ostao. Pa gdje ću bježat? Šta bi bilo sa Sarajevom da sam ja otišao? Kad pukne, netko reagira tako što se onesvijesti, a netko ne. To je sve individualno. Ne treba te ljude optuživat. Oni su jedan veliki kulturni potencijal. Glupo je sad ih tjerati. Treba gledat kako ih vratit u Sarajevo", govorio je kasnije.
Nisu svi članovi Indeksa ostali u gradu. Za vreme rata snimili su jednu pesmu, "Ulica prkosa", a s radom su nastavili 1995. godine u izmenjenom sastavu. Popović je te 1995. godine predstavljao BiH na Eurosongu s pesmom "21. vijek". Kao prvi bosanskohercegovački bend nakon rata nastupili su 1999. godine u Srbiji. Imali su koncerte u Beogradu i Novom Sadu.
Svoj drugi studijski album, "Kameni cvjetovi" izdali su iste 1999. godine, a te su godine imali i legendarni koncert u sarajevskoj dvorani Skenderija, koji je snimljen i objavljen. Posljednji koncert u Sarajevu imali su 2000. godine, kad su im gosti bili Oliver Dragojević, Kemal Monteno, Đorđe Balašević...
Poslednji koncert u karijeri održali su 5. maja 2001. u Banja Luci. Popović je tad već znao da boluje od raka pankreasa i bio je slab, ali nije hteo da otkaže nastup. Javnost nije znala za njegovu bolest, a on je preminuo samo mesec i po kasnije. Imao je 55 godina. Čitav život je živeo i radio u rodnom Sarajevu, gde je i umro. Sahranjen je 20. juna 2001. godine na sarajevskom groblju Bare u Aleji velikana.
Pesmom ''Bacila je sve niz rijeku'', tog kišnog junskog dana ispratili su prijatelji Davorina, ali i zajedničke radosti, mnoge uspomene na nekadašnju mladost. Zbog specifičnog glasa i neverovatne harizme volele su ga mnoge generacije sa prostora bivše Jugoslavije. Popović je bio jedna od najcenjenijih i najomiljenijih ličnosti u Sarajevu, simbol onog Sarajeva. Osim nadimkom "Pjevač", Davorina su oslovljavali i sa "Predsjedniče".
Novinar Peca Popović, je to ovako komentarisao: "Zvali su ga Predsjedniče jer je umeo da sa mangupima bude mangup, sa gospodom gospodin, sa svima je imao meru. I bio čovek, iznad svega. Istovremeno, oličavao je ono što je cela naša generacija mislila da je važno: o tome da kakav život ćemo imati ne odlučuje novac, nego odlučuje dobrota, čestitost, ljudskost... Davorin je to imao. Koga je on priznao, taj je u Sarajevu mogao nešto i da postane. Zato je bio Predsednik. Sve najbolje što se podrazumevalo da je Sarajevo i što je volela cela Jugoslavija, to je bio Davorin Popović."
"Mislim da Davor nikome ništa nije odbio, ništa za sebe nije uzeo, ništa. On se razd’o drugima u svemu: srcem, dušom i ostalim. To je bosanski izraz. Nigde ga drugde nećete čuti." - kaže njegov prijatelj još iz mlađih dana Bogdan Tanjević, a prenosi Širom zatvorenih očiju.
(Kurir.rs/A.M.)
Bonus video: