Na kraju ove godine, 29. decembra 2021, navršiće se stotinu godina od rođenja Dobrice Ćosića. Izdavačka kuća "Laguna" organizovala je tim povodom u knjižari "Delfi SKC" tribinu na kojoj su želeli da otkriju drugu stranu našeg velikog pisca. O književniku su govorili njegovi prijatelji: reditelj Aleksandar Mandić i pisci Vladimir Kecmanović i Marko Krstić.
Mandić, dugogodišnji blizak Ćosićev prijatelj, izdvojio je nešto što smatra izuzetno važnim za razumevanje položaja Dobrice Ćosića i za vreme njegovog života i sada.
- On je bio predmet mržnje, i to se nije prekinulo. Postoje velika uzdržanost i ustručavanje da se o njemu kaže lepa reč. Takozvana druga Srbija je uputila mnogo uvreda i najgorih reči na njegov račun. Verovatno nema oklevetanijeg čoveka u svoje vreme, i to se nekako produžilo i danas. I dan-danas postoje mnogi ljudi koji se ustručavaju da kažu lepu reč o njemu jer se boje reakcije, što me čini besnim. Sam Dobrica je tokom života to podnosio neverovatno, nikada nije reagovao i potpuno se uzdao u svoje delo. Rekao je da je važno da njegovo delo preživi, jer će onda i on biti živ - rekao je Mandić.
Kao primer odnosa prema Dobrici, naveo je ironičnu pesmu Danila Kiša "Pesnik revolucije na predsedničkom brodu" povodom putovanja brodom na koje je Ćosić pošao s Titom. On je otkrio da je tokom šetnji pored Dunava od Ćosića saznao mnogo toga:
- Ranković ga je u jednom trenutku pozvao da ga poseti da bi mu predao neke svoje papire. To je bilo pred njegovu smrt. Dobrica je morao taj susret da odloži. Ranković je zatim otputovao u Dubrovnik i tamo umro, a tih papira više nema. Dobrica nije mogao dovoljno da se nakaje što ih nije dobio.
Na promociji smo saznali i da je Ćosić voleo vetar:
- Umeo je da priča kako vetar rasteruje sve, kako rasteruje smrad, ustajalo i buđavo - priznao Mandić.
Marko Krstić je istakao da je vrlo važno što se desila tribina "jer je ovo važan jubilej i za srpsku književnost i za srpsku kulturu".
- Ne možete Dobricu posmatrati samo kao pisca ili samo kao političara. To su isprepletene stvari, ali kada zađete duboko u njegovo detinjstvo, otkrićete da je njega ipak više oblikovala jedna vrsta potrebe za izrazom nego potreba za politikom.
Marko je pomenuo da ljudi često pogrešno misle da je Dobrica Ćosić bio mnogo ozbiljan čovek:
- On uopšte nije bio takav, bio je vedrog duha i uvek raspoložen za šalu. Jeste bio zabrinut, ali ne zato što je mislio da bude "otac nacije", nego zato što je njegova briga proizilazila iz teškog ratnog iskustva koje je prilično obeležilo jedan deo njegovog emotivnog korpusa.
Vladimir Kecmanović je istakao da je "Vreme smrti" verovatno najznačajnija Ćosićeva knjiga, dok su njemu literarno, kao piscu, najbitniji "Koreni", po kojima je snimljena i TV serija.
- On je veoma dug vremenski period bio jako uticajan čovek na različite načine i to stvara zlu krv kod drugih ljudi. To je teret koji takva pozicija sa sobom nosi i mislim da će, kako vreme bude odmicalo, to sve više da gasne. Njemu je književnost, kao i svima koji se bavi književnošću, bila važnija od svega ostalog, a književnost će preživeti - zapazio je pisac.
Kurir.rs
Bonus video: