Beograđanin krenuo u kafanu na proslavu rođenja deteta, a nije ni sanjao na šta će usput da naleti
Moj prijatelj Petar dobio je četvrto dete. Četvrto, pa muško! Nije baš da su on i njegova Slađa jurili sina, ali nije i da nije. Uglavnom, rodio se mali Uroš i red je bio da se to proslavi kako i dolikuje.
Uroš se rodio na dan kad su se kazaljke pomerale sat unazad, pa je noć tog dana brže pala. Imao sam radnu nedelju, ali me to nije sprečilo da odem na veselje, to jednostavno nije smelo da se propusti. Mislim da bi se moj drug Petar zvani Pera na mene smrtno naljutio. Poslao mi je toga dana barem sedam pijanih poruka: "Brate, dođi, nemoj da zajebeš!" I u svakoj toj poruci stajala je adresa jednog lokala na Ada Huji. Znao je Petar da ne poznajem beogradske kafane, pa da mi olakša da nađem put.
Završio sam posao te večeri oko osam, mrak je bio gust, i lagano sam kolima krenuo ka Ada Huji. Znao sam samo da se skreće negde levo iz Višnjičke, a posle... posle ću valjda da se snađem i kafanu nađem. Čuće se muzika, videću negde neka svetla, mislio sam.
I, onda uranjam u mrak, farovi osvetljavaju nekakav krivudavi put koji me vodi desno. Ne znam gde sam! Ali, nema veze, Beograd je to. Odjednom, iza nekog brdašceta, odmah iza krivine, udaram pravo na automobil! Parkiran u onom mraku na travi, svetla mu pogašena. Ali moja sijaju kao Las Vegas! I tako lasvegasovski obasjavaju dve dignute noge u tim kolima! Samo te dve noge vidim! Ženske noge. Ups! Naglo ubacim u rikverc i vratim se. Bilo me sramota što sam ih prekinuo u... zna se čemu. Pa nisu sigurno popravljali kvar! Uzgred, nisam ni video koje je marke automobil.
Okrenem se s tog putića i nastavim još malo. Ni dvesta metara nisam prošao, a sa druge strane onog brdašca, opet ugašen auto i opet ista scena! U stvari, nije ista. Sad vidim ženu kako sedi, noge joj ne vidim, ali pošto je gola do pola, moji farovi joj obasjavaju grudi! Glavu joj isto ne vidim, jer ju je nekako nakosila i kosa joj pala preko lica. Ne vidim ni kome sedi u krilu, jer je taj neko iza nje! A možda i nema nikog, zbunio sam se totalno. U tom zbunjivanju sam se malo i paralisao, jer ne dešava mi se da naletim na dva seksualna čina u samo dvesta metara, za manje od jednog minuta i to uživo! Ovo mi se, bre, nikad nije desilo!
Povratim se malo, vidim da su se ono dvoje nekako savili ispod šoferke, valjda ćute i čekaju da manijak ode. I ja odem. Okrenem auto i krenem skrooooooz nazad ka Višnjičkoj, pa ću nekako, mislim se, da nađem negde taj neki put do te neke kafane. U tom mraku samo moj auto, njegovi farovi i ja. A okolo nigde ništa! Jurim ka kafani, sad već malo iznerviran. Pa razići će se ljudi dok ja nađem tu kafanu! Sad već malo nervoznije stiskam gas, vozim, okrećem ulevo i - kooočiiii! Kočim po onom blatu, jer se nasred tog puta (barem sam ja mislio da je put) popreko preprečio jedan mali gradski auto. Imate pravo jednom da pogađate šta su to dvoje radili u tom malom autu u mraku negde oko Ada Huje! Sam sam u kolima i znam da me ne čuju, ali kažem: "Izvinite..." Oni paralisani.
Nisam mogao da verujem! Tri para u kolima oko Ada Huje u nedelju veče pokušavaju da imaju seks! Ali im neki đavo ne da.
Konačno uspem da nađem sokak koji me vodi do kafane! Niko mi više nije stajao na putu! Uđem tamo, a tamo svi pijani. Slave. Izgrlim se s Perom i kažem mu: "Pero, brate, ako slučajno sad iza mene naiđe kolona od najmanje troje kola, da znaš da to mene jure da me biju!"
Kurir.rs
Bonus video: