Kidnapovanje Vuka Bajruševića novembra 2000. godine naredili su Legija i Šiptar. Bila je to prva otmica koju je izvršio zemunski klan. Lokacije na kojima je držan zatočen menjane su nekoliko puta – Fruška gora, Novi Beograd, Surčin... Sve vreme je bio vezan – imao je lisice na rukama i nogama, lisice su bile povezane lancima
Kidnapovanje Vuka Bajruševića 7. novembra 2000. godine prva je otmica koju je izvršio zemunski klan. Cena otkupa na početku je bila pet miliona maraka, ali je Bajruševićeva setra Bojana uspela da je spusti na milion i po. U ovom slučaju učestvovala je prva postava zemunskog klana, počevši od vođa ove krimi-bande Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, pa zatim i Vladimir Milisavljević – Vlada Budala, Dejan Milenković Bagzi, Miladin Suvajdžić – Đura Mutavi, Milan Jurišić, Miloš i Aleksandar Simović, Dušan Krsmanović… Važna karika bio je Milorad Ulemek Legija, u to vreme još uvek aktivni pripadnik MUP-a.
Vozni park "bode oči“
Vuk Bajrušević, inače, ima nadimak mali Tref, koji je dobio po zetu, mužu njegove sestre Bojane – Vladanu Kovačeviću Trefu. Kovačević je bio kontroverzni biznismen i bliski saradnik Marka Miloševića, sina nekadašnjeg predsednika Srbije. Tref je ubijen krajem devedesetih, a njegovo ubistvo je ostalo do danas nerazjašnjeno.
Bajrušević je otet nakon posete majci na Banovom brdu. Prethodno je danima praćen. Otmičari su mu odmah uzeli mobilni telefon, našli broj njegove sestre Bojane, pozvali je i naredili mu da joj kaže da je otet. Ona je otmicu policiji prijavila dan kasnije, rekavši da su joj se javili i kidnaperi. Ipak, odbijala je punu saradnju sa policijom. I otmičaru su je upozoravali da ne petlja sa policijom, da im ne namešta policiju...
Pomoć je zatražila od Milorada Ulemeka Legije, tadašnjeg pripadnika MUP-a. On joj je dao obezbeđenje, koje, međutim, sve vreme "zemunce“ obaveštava šta se dešava kod nje.
Prema kasnijem priznanju "zemunca" Dušana Krsmanovića, otmicu Vuka Bajruševića naredili su upravo Legija i vođa zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar.
A svedok-saradnik Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, otkrio je kasnije i kako je zapravo Bajrušević bio prvi na spisku za otmice. Kako je rekao, Spasojević je stalno govorio o Bojaninom voznom parku koji mu "bode oči", pa kad je za nju upitao Legiju, koji je navodno donosio konačnu odluku ko će biti otet, on mu je odgovorio: "Može, ima para". I tako je potom otet Bojanin brat.
Uvek u pokretu
Lokacije na kojima je držan zatočen menjane su nekoliko puta – Fruška gora, Novi Beograd, Surčin... Sve vreme je bio vezan – imao je lisice na rukama i nogama, lisice su bile povezane lancima. Preko očiju je imao lepljivu traku.
Nekoliko dana posle otmice, Bojani Bajrušević su u dvorište bačene dve šok-bombe kako bi je uplašili i naterali da što pre plati otkupninu za brata. Ona, međutim, nije odmah imala traženu sumu…
Sa Bojanom su naizmenično pregovarali Mile Luković Kum i Dušan Spasojević Šiptar. Svaki put su je zvali iz kola u pokretu kako im policija ne bi ušla u trag na osnovu analiza baznih stanica, odnosno kako ne bi bili locirani. Ti razgovori su često prelazili u žestoke svađe i vređanje.
Transkripte nekih razgovora je u svojoj knjizi "Otmice zemunskog klana" objavio Mile Novaković, nekadašnji šef Uprave kriminalističke policije (UKP) i jedinice Poskok MUP-a Srbije. Neke delove prenosimo u nastavku.
"Izvadi pare iz šteka u Mađarskoj"
Otmičar: Vrati narodu pare što si pokrala.
Bojana: Ja nisam pokrala. To sam ti rekla, ja i ti ne treba sad da raspravljamo o tome. Ako je ovo posao, što da pričamo bezveze.
Otmičar: Nema potrebe da raspravljamo o tome. Kad ćeš da spremiš pare?
Bojana: Ja pet miliona ne mogu, ne znam šta da unovčim. Kukumavčim okolo naokolo. Mogu da nategnem još 100-200 hiljada.
Otmičar: Da ne pričamo mnogo, neću te zvati više. Ubićemo ga, pa ćeš da budeš mirna!
Bojana: Ne mogu da budem mirna dok ne vidim brata. Nemam ja toliko para, šta je vama?!
Otmičar: Videćeš brata kad daš pare, koliko možeš da spremiš?
Bojana: Rekla sam ti, milion i sto hiljada.
Otmičar ljut: Nema priče. Prekinuću ti slušalicu, a onda ćeš videti šta će da bude.
Bojana: Ako milion i sto i ja nismo dovoljni, evo da se nategnem. Kukumavčim i nije me sram. Srozo si me na nivo koji ja nisam u životu mogla da pomislim. Niko se meni sada ne nudi da pomogne.
Otmičar: Zadnji put te pitam, koliko možeš da skupiš, izvadi pare iz šteka, sa računa iz mađarske banke.
Bojana: Kog šteka, kog računa iz Mađarske?
Otmičar: Dosta više. Kad da te zovem?
Bojana: Zovi ti mene kad god hoćeš. Ja više volim tebe da čujem nego bilo koga. Zovi me svaki dan, a kaži mi kako je Vuk?
Otmičar: Mnogo teško, može da oslepi. On ne može da vidi, ne zna ni ko smo, ni šta smo. Neće da jede. Moli te da spremiš pare.
"Kroz moju kuću su prošla tri ubistva, šta više nas može da istraumira"
Zanimljiv je i razgovor "zemunaca" i Bojane Bajrušević nakon što su joj u dvorište bacili dve šok-bombe. Šok-bombe joj je, inače, kako se kasnije spekulisalo bacilo obezbeđenje koje joj je dao Legija kao navodnu zaštitu.
Otmičar: Šta radiš Bojana, je l’ ti bilo dovoljno?
Bojana: Naravno da je dovoljno.
Otmičar: Neće vam pomoći. Hteli smo da uđemo unutra, to je samo šok-bomba. Sledeći put će biti četiri takve, a onda pare ne trebaju. Pare nisu vredne vaših života.
Bojana: Da su pare vredne života ja ti ih ne bi dala, ali si ti precenio moj život, jer kod tebe vredi više nego kod mene.
Otmičar: Sada će ti doći i policija, vidiš šta ti navlačiš.
Bojana ogrčena ljutito viče na otmičare: Ti meni njih navlačiš. Ako hoćeš pare, uzmi pare. Ostavi me na miru, ako ne radiš zbog para, onda tome nema kraja. Urazumi se, ako imaš i dva grama mozga. Uzmi pare i teraj se u pizdu materinu, a ako pare nećeš, idemo zajedno u pizdu materinu. Hoćeš to ili ćeš pare? Šta hoćeš govori, sad i odmah se izjasni, hoćeš ili nećeš pare. Serem ti se u "komandanta" i tebe, mamu vam jebem, nisam ja kriminalac, bre!
Otmičar ne može da dođe do reči: Očekivaćeš me noćas…
Bojana: Čekam te, siso. Dođi po mene, pusti Vuka. Šta si Vuka stiso, što po mene nisi došo. Kod mene dođi, siso, mamu ti jebem. Čekam te ja, a za pare moramo da se dogovorimo. Ako moj život vredi milion i po, da vidimo koliko tvoj vredi. Ja nemam za tebe da dam više nego milion i po, da vidim ko će da ti da više. Ajmo na pijacu, mamu ti jebem, da vidim kilo tvog mesa koliko košta. Siso jedna, mamu ti jebem seljačku.
Otmičar: Poslaćemo ti duplu dozu, samo zbog ovih psovki. To moraš da znaš…
Bojana: Je li zbog psovki, e ja ti kažem da za ovo maltretiranje imaš milion i po i moj život i Vuka vraćaj, inače nema ništa. Ja više ne mogu i to ti je kraj.
Otmičar: Čekaj da ti kažem (otmičar već dugo ne može da dođe do reči), poslaću ti prste da ih pojedeš.
Bojana: Nema šta da mi kažeš. Hoćeš milion i po ili nećeš. Ne dobijem li ga u komadu zdravog i pravog, nećeš dobiti ništa, prste ćeš sam njegove da pojedeš budeš li mi ih poslao. Ili ćeš mi poslati brata u komadu za milion i po koliko nisi video u životu, siso, ili ništa dobiti nećeš.
Otmičar pokušava da nešto kaže, ona mu ne dozvoljava i nastavlja.
Bojana: I ja sam alava za pare, ali je ovo mnogo.
Otmičar: Ti si histerična, ja nemam živaca.
Otmičar prekida razgovor i zove ponovo.
Otmičar: Koga si zvala u pomoć? Svi jure i žure da dođu kod tebe?
Bojana: Tebe sam zvala. Ti jedini možeš da mi pomogneš, dođi i ti kod mene.
Otmičar: Bio sam malopre.
Bojana: Dođi ponovo, ionako kažeš da te boli uvo za sve ove koji su kod mene. Dođi, šta te briga, na vrata, ja ću da ti otvorim.
Otmičar: Upašću ti u kuću, šesto istetoviranih ti neće pomoći. Izbušiću i tebe i Legiju. Zovi ga u pomoć…
Bojana: Šta će mi Legija, samo od tebe meni pomoći ima, samo ti možeš da mi pomogeš. Ti si mi najbolji drug.
Otmičar: Dete sam ti istraumirao.
Bojana: Moje je dete naviklo. Kroz moju kuću su prošla tri ubistva, šta više nas može da istraumira. Ne znam koliko sam jaka, da vidimo da li će i ovo da prođe. Ako ja riknem, pare nećeš dobiti, a mogao si dobro da prođeš. Dakle, šta ćemo...?
Otmičari su Bojani Bajrušević govorili i to da su patriotske snage, da su se borili na ratištu, a da se ona nakrala u vreme Miloševićeve vlasti, te da je došlo vreme da nešto sada da i patriotskim snagama koje su se, kako su isticali, časno borile. Pretili su da će ubiti i nju i brata ako ne da novac.
Podela plena – Legiji polovina
Vuk Bajrušević je pušten 27. novembra uveče kod buvljaka na Novom Beogradu. Dali su mu i 900 dinara za taksi. Prethodno je njegov ujak na auto-putu za Zagreb izvršio primopredaju novca za otkup. Ujaku su tog dana zemunci dostavili mobilni i karticu za komukaciju sa njima. Zemunci su, inače, tog dana bili raspoređeni duž trase kojom se ujak kretao kada je pošao da odnese otkup.
U jednom momentu mu Dušan Spasojevič Šiptar javlja da se parkira u žutoj traci, pređe peške preko auto-puta u suprotnu traku i tu da čeka. Naišao je, u velikoj brzini, "audi", uzima torbu s parama i produžava. U vozilu su, pored Šiptara, bili i Kum i Vlada Budala. Šiptar je ispalio nekoliko metaka u vazduh radi zastrašivanja.
Plen su potom podelili u Kotobanji, u Surčinu, kod Ljubiše Buhe Čumeta. Novac su brojali Šiptar i Čume. Polovina novca od otmice navodno je pripala Legiji. Braća Simović su dobili po 250.000 maraka, Krsmanović 50.000 maraka, Dejan Milenković Bagzi 10.000 maraka, dok je Vlada Budala prebio dug od 150.000 maraka koliko je dugovao Šiptaru za kuću koju je kupio. Ostali su dobili koliko je Spasojević smatrao da zaslužuju.
B. K.
Bonus video: