Duško Tadić je bio optužen za zločine u Kozarcu i Omarskoj, osuđen je na 20 godina zatvora, odslužio je kaznu, ali pošto tvrdi da su svedoci lažno svedočili, pokreće reviziju slučaja
Duško Tadić je prvi srpski haški osuđenik! Bio je optužen za zločine u Kozarcu i Omarskoj, osuđen je na 20 godina zatvora, kaznu je odslužio u Nemačkoj, gde je i uhapšen, a posle svega je odlučio da pokrene i reviziju presude. Kako kaže, ima nepobitne dokaze da on nije izvršilac ubistva dvojice Bošnjaka u Kozarcu, te da su i ključni svedoci haškog tužilaštva bili pripremani da lažno svedoče protiv njega.
Uhapšen 1994. godine
Tadić u ispovesti za Kurir priča da je za vreme pritvora u Nemačkoj, nakon hapšenja 1994, prošao kroz nacističku torturu mučenja nespavanjem, da je doživeo potpunu izolaciju od spoljnog sveta, smrzavanje i intenzivno psihološko maltretiranje.
- Skoro godinu dana sam neprestano pisao Haškom tribunalu, tražeći da me preuzmu, verujući da će mi pravedno suditi. Umesto primene pravde, Hag me je dočekao kao infuziju i spas od zatvaranja pre početka stvarnog rada. Dve godine sam bio jedini u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija Den Hag, a sve vreme boravka u pritvoru i zatvoru održao sam se fizičkim vežbanjem, meditacijom i, naravno, slikanjem - kaže on na početku razgovora za naš list.
I pored svega je, kaže, u razgovoru sa službenim psiholozima-veštacima ocenjivan kao normalna, neagresivna osoba vedrog duha, komunikativan i bez najmanjeg znaka depresije.
Tadić je, inače, karatista iz Kozarca, koji je uhapšen 1994. godine u Nemačkoj pod krivicom za najstrašnije ratne zločine nad muslimanima u logoru Omaraska 1992. Tokom suđenja se ipak ustanovilo da u njega nikada nije kročio, a ni tužilac nije uspeo da ga poveže sa predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem u zločinima nad bosanskim muslimanima. No, ipak je osuđen na 20 godina za ubistvo dvojice muslimana u centru Kozarca.
Kampanja od sto miliona
Kako kaže, do toga da ga pritvore došlo je "režiranom kampanjom" u zapadnim medijima, za koju se procenjuje da je koštala tadašnjih čak oko 100 miliona dolara.
- Tako sam ja kidnapovan na minhenskoj ulici bez provere istinitosti izjava lažnih svedoka i medijske propagande, iako sam imao status regularnog izbeglice i uredne papire za boravak i rad u Nemačkoj. Nisam se krio ni od koga - ističe Tadić.
Tvrdi da su lažni svedoci najpre tvrdili da je bio glavnokomandujući u logorima Keraterm, Omarska i Trnopolje, ali se tokom suđenja dokazalo da je kao civil bio sa porodicom u Banjaluci u vreme svih dešavanja koja su mu pripisana.
Lažni svedok
Potom je, kaže, zahvaljujući lažnom svedočenju svedoka poznatog kao Niha Kuja, koji je osuđivan zoofil i sodomista, optužen za ubistva policajaca Osmana Didovića i Edina Bešića pred crkvom u Kozarcu.
- Pravog očevica Didovićevog ubistva, koje se dogodilo nekoliko kilometara dalje od crkve, Jadranku K., odbio je sud kao "nepotrebnu" - ističe Tadić i dodaje da se za Bešića ni danas ne zna da li je živ ili nije dočekao kraj rata.
Nakon svega su se, kako kaže, pojavile nove činjenice neophodne za pokretanje revizije procesa.
- One su ozvaničene kod nadležnih, ali identitet svedoka je zaštićen. No, mogu da kažem da se izjava svedoka uglavnom podudara sa već pomenutom Jadrankom K., kojoj je Hag svojevremeno uskratio neophodni status zaštićenog svedoka.
Ivana Žigić/ Foto/Source:Printscreen YT