Pandemija korona virusa, kao i vakcinacija protiv ovog virusa definitivno su, obeležili godinu na izmaku, ali nesreće koje su se dogodile u svetu poput globalnog zagrevanja, ekstremnih vrućina, velikih požara i poplava, takođe su nešto, što se ne može zanemariti i za šta se ne može reći da je ostalo u senci kovida-19 i njegovog novog soja omikrona.
VODENI ARMAGEDON NA ZAPADU EVROPE
Poplave koje su u julu pogodile Evropi odnele su, kako se procenjuje više od 180 ljudskih života.
Bavarska koja se graniči sa Austrijom poslednja je nemačka pokrajina koja se našla na udaru kišnog talasa koji je izazvao devastirajuće poplave.
Najviše žrtava u Nemačkoj je prijavljeno u okugu Arvajler južno od Kelna, oko 110.
Vanredno stanje proglašeno je u okrugu Šuld baj Adenau, u planinskom regionu Ajfel na granici sa Belgijom i Luksemburgom, preneli su tada nemački mediji.
Oko 500 vojnika bilo je raspoređeno je da pomogne oblastima u kojima je najgora situacija, saopštilo je ministarstvo odbrane. Vojska je tenkovima čistila puteve od odrona i oborenog drveća, a helikopteri su evakuisali ljude koji su ostali zarobljeni na krovovima potonulih kuća.
U gradu Šuldu na istoku Nemačke kuće su pretvorene u gomile ruševina i polomljenih greda, a putevi su blokirani olupinama i srušenim drvećem, prenosile su svetske agencije.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen rekla je da je Evropska unija "spremna da pomogne".
SVET U PLAMENU Požari bukteli u Americi, Kanadi i Rusiji, ali i na Mediteranu!
Šumski požari besneli su širom Evrope i Severne Amerike, jer visoke temperature i sušni uslovi podstiču požare koji su mnoge koštali života, a mnogima su uništili osnovne životne uslove.
Kombinacija ekstremnih vrućina i dugotrajne suše dovela je u mnogim regijama do najgorih požara zabeleženih tokom prethodnih deset godina, a to se sve dogodilo u trenutku kada se IPCC spremo da preda značajan izvještaj o klimatskoj krizi, preneo je tada Gardijan.
Naučnici su upozoravali da porast temperatura na globalnom nivou zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte povećava rizik od požara širom planete.
Delovi Evrope pogodile su ekstremne temperature , suša je izazvala razorne požare u Kaliforniji. Američka država se bori da obuzda najveće požare u svojoj istoriji. Više od 100 drugih velikih požara besni u drugim delovima Amerike.
Grčka se tokom leta borila sa najgorim požarima u evropi izazvanih visokim temperaturama. Požari su bukteli širom zemlje skoro dve nedlje, dva najteže pogođena područja su bile oblasti severno od Atine koja je obavijena gustim dimom i ostrvo Evija odakle je stanovništvo evakuisano brodovima i trajektima.
Prema podacima Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima, u Grčkoj je za 10 dana do 7. avgusta izgorelo skoro 57.000 hektara. Prosečna površina izgorela u istom periodu između 2008. i 2020. iznosila je 1.700 hektara.
U Turskoj, vatrogasne jedinice kojima su se priključile stotine dobrovoljaca iz svih delova zemlje pokušavaju da stave pod kontrolu požare na planini iznad grada Mugle na jugozapadu zemlje.
Desetine hiljada ljudi je evakuisano iz svojih domova, a požar je opustošio ogromna područja borove šume i poljoprivredno zemljište. Kiša je donela predah tokom vikenda.
Požari su nastavili da prete južnom delu Italije, a Sicilija i Sardinija su regije koje su najteže pogođene tokom
Prema informacijama između 24. i 26. jula uništeno je 10.000 hektara šuma i oko 800 ljudi je na jugozapadu Sardinije moralo da se evakuiše iz svojih domova.
Vlasti Sibira su morale da evakuišu nekoliko sela u ogromnom regionu, gde je gorelo 155 požara. Vrućine, zajedno sa zanemarivanjem pravila zaštite od požara, izazvale su sve veći broj požara, koji su uništile brojne domove i zgrade.
Na drugoj strani sveta, u Sjedinjenim Državama, bukteli su požari u Kaliforniji gde je nestalo osmoro ljudi, a Diksi je postao najveći pojedinačni šumski požar u istoriji Kalifornije, sprživši hektare i hektare rastinja, objekte i farme u planinama,Sijera Nevade.
Toplotni talasi i istorijska suša povezani sa klimatskim promenama otežali su borbu protiv požara na američkom zapadu.
Požari su takođe bukteli početkom avgusta i u Britanskoj Kolumbiji. Lokalni mediji izvestili su o 279 požara koji su besneli u provinciji, a desetine hiljada stanovnika se susrelo sa upozorenjima o evakuaciji.
U Britanskoj Kolumbiji je skoro 5.800 kvadratnih kilometara šume izgorelo od proleća.
ZEMLJOTRES NA HAITIJU
Više od 1.941 je izgubilo život u razornom zemljotresu koji je pogodio Haiti sredinom avgusta.
Broj povređenih je bio oko 9.900. Zemljotres koji je pogodio Haiti bio je magnitude 7,2.
OMIKRON
Većina zemalja pooštrava mere usled dolaska novog, mnogo zaraznijeg soja koronavirusa, koji će postati dominantan već početkom 2022. godine.
Sve više zemalja širom Evrope uvodi nova, stroža pravila kako bi tokom predstojećih praznika usporila dolazak omikrona, novog, mnogo zaraznijeg soja koronavirusa! Očekuje se da ovaj soj postane dominantan na Starom kontinentu već u prvim nedeljama 2022. godine.
- Omikron se širi brzinom munje, uskoro će postati dominantan - rekao je Žan Kasteks, premijer Francuske, najavljujući da će od početka 2022. u zemlji biti pooštrena pravila, tj. da će samo vakcinisani moći da posećuju restorane ili koristiti javni prevoz.
- Ne možemo dozvoliti da odbijanje manjine Francuza da se vakcinišu utiče na život čitave zemlje, dodao je.
Novi soj osvaja Britaniju
Velika Britanija poslednja tri dana beleži rekorde po broju obolelih na dnevnom nivou. U petak je imala više od 93.000 obolelih od koronavirusa, a od toga je više od 15.000 potvrđenih slučajeva omikrona. Zbog širenja novog soja hitno je sazvan sastanak komiteta Kobra, koji odlučuje o merama u vanrednim okolnostima. Sastanku je prisustvovao premijer Boris Džonson. U poslednjih nedelju dana Britanija ima porast broja obolelih od 59 odsto. Od početka pandemije u Britaniji je preminulo više od 147.000 osoba, dok je preko 11 miliona inficirano.
TAJFUN RAI
Broj žrtava najsnažnijega ovogodišnjeg tajfuna koji je pogodio Filipine popeo se na 389, a 64 ljudi još se vode kao nestali, objavila je nacionalna agencija za katastrofe u ponedeljak.
Više od četiri miliona ljudi u središnjim i južnim pokrajinama pogođeno je tajfunom Rai, uključujući 570.906 koji su raseljeni, navodi agencija.
Rai je naneo štetu privatnim i javnim objektima, kao i poljoprivrednim dobrima u vrednosti 441 miliona dolara, dodaje se.
Timovi hitne pomoći i humanitarni radnici uporedili su štetu koju je naneo Rai sa Hajanom, najjačim tajfunom koji je ikada pogodio Filipine.
Kurir.rs