Devojke i žene širom Balkana pod heštagom #NisamPrijavila detaljno objašnjavaju zašto nikad nikome nisu prijavile nasilnika koji ih je maltretirao ili zlostavljao
Lavina ispovesti o nasilju prema ženama pod parolom #NisamPrijavila zasula je društvene mreže. Ovo se desilo nakon što je isplivala priča o reperu Numeru koji je, kako se navodi, maltretirao svoju devojku.
Naime, politička aktivistkinja Nina Stojaković je na svom Tviteru otkrila da je reper Uroš Radivojević poznat pod umetničkim imenom Numero zlostavljao njenu sestru Lidiju i navela da su oni raskinuli pre mesec i po dana.
To je pokrenulo lavinu komentara, a iza heštaga #Nisam prijavila javile su se mnoge anonimne devojke, koje su nekad doživele maltretiranje, a da to nikad nisu nikome prijavile. Imale su odgovor zašto to nisu uradile, a mnoge su i opisale šta im se desilo.
Neke misle da su same krive... a nikad žrtva nije kriva...
Jedna žrtva radila je u školi, a zlostavljač je čovek koji i dalje predaje deci.
Zanimanje nasilnika među kojima je, kako navode, bio i neki inspektor policije, zastrašivalo je neke žrtve, kao i osuda onih kojima se ona poverila.
Neke su pretrpele i teške oblike nasilja, ali se mraka nerado sećaju.
Najgore je kada žrtva nema gde da ode. A mora da zna da izlaz uvek postoji.
Neke misle da im niko ne bi poverovao... ćutale su pre, neme su i sad.
Neke su i uspele da pobegnu, da se otrgnu iz kandži nasilnika, i da mu se više nikad ne vrate, svesne da ako jednom oproste može da im se desi isto.
Neke su bile čak i deca... nisu znale svoja prava, osećale su krivicu.
I nije usamljen slučaj....
Osećaj srama uglavnom je ono što obeshrabri žrtve.
Prisutan je žrtvama i osećaj kako će reagovati oni kojima kaže šta se desilo.
Ispovesti pod parolom „NisamPrijavila" privukle su pažnju javnosti i van Srbije – osim što su se u ispovestima prdružile i žene čitavog Balkana, o ovom pokretu su se interesovali i šire od toga. Ispovesti ima, oko 20.000, i brojka konstantno raste.
Ovo je jedna od retkih situacija kada su se žene osmelile da progovore.
Svi primeri koje smo gore pomenuli su žene koje su se bojale.
Nisu one prijavile nasilje jer nisu htele, već zato što nisu smele. Mislile su da su one nečime izazvale nasilnika, da su krive, bojale su se osude okoline, bilo ih je sramota. A sve je to pogrešno.
Nasilje uvek treba prijaviti, bilo da je ono psihičko, seksualno, fizičko, ekonomsko.
Budi hrabra, prijavi nasilje, nisi sama, uvek imaš nekoga ko će te razumeti.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36
Kurir.rs / S. Trajković