Reputacija finansijskog sektora britanske teritorije mogla bi da pretrpi ozbiljnu štetu i diplomatske sankcije ako njihove kompleksne regulative kriptovaluta omanu.
Smeštena na obali Sredozemnog mora, Gribraltarska berza (GSX) tiho se priprema za korporativno preuzimanje koje bi moglo da ima velike posledice po ovaj bivši pomorski garnizon.
Vlasti Gibraltara razmatraju predlog blokčejn firme Valereum da dogodine kupi Berzu, što bi de fakto značilo da bi ova britanska prekomorska teritorija uskoro mogla da postane domaćin integrisane berze - gde bi se ravnomerno trgovalo kako konvencionalnim obveznicama tako i kriptovalutama poput bitkoina ili dogikoina.
To je, piše analitičar Gardijana, smeo potez za ovu teritoriju od 33.000 stnaovnika gde finansijski sektor koji čini gotovo trećinu 2,4 milijarde funti vredne gibraltarske ekonomije, nadgleda 82 regulatora.
Ako sve prođe po planu, enklava bi mogla da postane globalni hab za kriptovalute. U suprotnom, reputacija finansijskog sektora Gibraltara mogla bi da bude ugrožena, diplomatske sankcije bi mogle da budu uvedene i to bi sve moglo da ugrozi ekonomiju ove teritorije.
Dok su zemlje poput Britanije i Kine zabranile ili se otvoreno protive investiranju u kriptovalute, Gibraltar je prihvatio ovaj trent i zvanično reguliše tržište kriptovaluta u pokušaju da osigura svoj položaj kripto-centra i reši se "prtljaga" u vidu reputacije poreskog utočišta.
Albert Izola, gibraltarski ministar za digitalne, finansijske i komunalne usluge, kaže da, iako je Gibraltar bio poreski raj pre 20 godina, ova teritorija je sada revidirala svoju politiku poreza i razmene informacija. Uvođenje kripto regulacije ima sličan efekat: iskorenjivanje loših aktera i pružanje sigurnosti investitorima, kaže on.
"Da ste hteli da radite nestašne stvari u kripto svetu, ne biste bili na Gibraltaru, jer su firme licencirane i regulisane, a nisu nigde drugde u svetu“, kaže Isola.
Regulatori su do sada odobrili rad 14 firmi za kriptovalute i blokčejn za svoju šemu licenciranja, privlačeći pažnju bivšeg predsednika kompanije Sirius Minerals Ričarda Puldena, koji je izabrao Gibraltar za projekat Valereum.
Valereum, kaže on, pokušava da iskoristi sektor kriptovaluta koji vredi otprilike 3,5 biliona dolara što je otprilike ukupna vrednost svih kompanija koje se kotiraju na Londonskoj berzi.
Pulden kaže da kontrola pranja novca u kriptosvetu nije mnogo različita od kontrolnih mehanizama u bankarskom sektoru, a ponekad je čak i jednostavnija jer je moguće lakše utvrditi odakle novac dolazi.
Druge zemlje će pomno pratiti dešavanja na Gibraltaru. "Ako budu uspešni, i drugi će ih pratiti jer je to vredna roba", rekao je Nil Vilijams stručnjak za kompleksni kriminal u advokatskoj kompaniji Rids.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi Gibraltar mogao da se nađe na udaru sankcija zemalja poput SAD, ako se ispostavi da firme kojima su dali dozvolu da posluju zapravo peru novac ili ih koriste crnoberzanski kriminalci.
Mesec dana pre najave Valereuma da ima ponudu za GSX, američka Komisija za berzu ocenila je da je krito tržište poput "Divljeg zapada... prepuno prevaranata, prevara i zloupotreba".
Primera radi, Malda se našla na udaru svetskog tela za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma FATF jer nisu imali osnovna finansijska pravila, a to bi, pak, moglo štetno da utiče na ekonomiju ostrva. FATF je Maltu iskoristio kao upozorenje drugim zemljama da ne pokušavaju da olabave ili izbegnu stroga pravila.
Isto tako, Singapur je potpuno odustao od otvaranja svoje kripto berze Bitget posle sukoba oko brendiranja sa K-pop bendom BTS.
Gibraltar ipak insistira da su otvoreni za kripto firme i da pomno prate situaciju i drže oči širom otvorene, kao i da se već godinama konsultuju sa ekspertima o finansijskim regulativama i zakonima kako bi osigurali svoju reputaciju "blokčejn Stene". Filtriranjem i licenciranjem, kaže Isola, istrebiće žito od kukolja.
"Ne razumem kako može da postoji povećan rizik u Gibraltaru, kada danas možete da odete u bilo koju drugu evropsku zemlju i vodite potpuno isti posao bez nadzora, bez licence i bez regulisanja. Pa kako možemo biti izloženiji ako ih regulišemo? Potpuno je suprotno", kaže Isola.
Kurir.rs