Bezgotovinska plaćanja sve više preuzimaju primat u prodavnicama širom sveta zbog svoje praktičnosti, efikasnosti i pouzdanosti, a njihova popularnost ubrzano raste i u Srbiji. Najzastupljeniji vidovi bezgotovinskih transakcija su plaćanja karticama, trajni nalozi i prenos sredstava, instant plaćanja, a kod mlađih generacija najveće interesovanje privlače onlajn aplikacije.
- U poslednjih pet godina broj bezgotovinskih plaćanja u svetu raste u proseku 12,5% godišnje, a suština njihovog uspeha je u komforu koji pružaju. Možete da kupujete proizvode gotovo iz bilo kog kutka planete, da nekom prijatelju ili članu porodice prenesete novac, a da ne morate ni da se vidite ili da jednostavno i brzo prođete gužve na kasama u prodavnicama. Čak 72% građana Srbije koji koriste bezgotovinska plaćanja potvrđuju da to čine zato što im je lakše. Veća zastupljenost bezgotovinskih plaćanja je globalni trend s kojim treba da uhvatimo i držimo korak i zato je važno da i naši građani imaju što više prilika za kupovinu na savremen način. Zato podržavamo Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje - ističe Jelena Ristić, direktor u kompaniji Mastercard za tzržišta Srbije, Crne Gore i BiH.
Ona podseća da je, prema podacima Narodne banke Srbije, broj korisnika platnih kartica u našoj zemlji dostigao 6,9 miliona tako da sada u proseku imamo jednu karticu po glavi stanovnika. Broj korisnika internet plaćanja dostigao je 3,15 miliona, a mobilnih plaćanja 2,5 miliona. Broj kupovina preko interneta povećan je 5,5 puta u poslednjih pet godina. Interesovanje je tu, ali ne i infrastruktura. U Srbiji trenutno postoji gotovo 2.500 sajtova na kojima može da se kupuje kao i 110.000 POS terminala u prodavnicama. To je oko 14.700 terminala na milion stanovnika dok je prosek u Severnoj Makedoniji 17.000, a Hrvatskoj 27.000. Još veći je zaostatak u odnosu na prosek EU koji je 2,2 puta veći.
- Cilj Nacionalne inicijative je podrška većem uključivanju građana i privrede u finansijske tokove. Takođe, razvojem prihvatne mreže i smanjenjem obima keš transakcija doprinosimo smanjenju sive ekonomije. Na kraju, pomažemo i bržem ekonomskom razvoju Srbije kroz podsticanje većeg korišćenja bezgotovinskih plaćanja. Kako bismo povećali prihvatnu infrastrukturu, planirano je da kroz projekat opremimo najmanje 25.000 prodajnih mesta širom Srbije da prihvataju bezgotovinska plaćanja, kao i šaltere institucija – kaže Jelena Ristić.
Prema njenim rečima, u okviru Inicijative planiran je Program podrške za uvođenje bezgotovinskog plaćanja (POS program) namenjen malim trgovcima i institucijama koji dosad nisu prihvatali kartična ili instant plaćanja. Naročito će biti pogodan za sve privrednike koji su novi obveznici fiskalizacije kao što su kurirske službe, frizerski saloni i saloni lepote, fitnes centri, zanatlije poput molera, keramičara ili električara. U program će moći da se uključe i postojeći obveznici fiskalizacije koji do sada nisu prihvatali bezgotovinska plaćanja kao što su, na primer, trafike, neki stomatolozi, neke pekare, kao i oni koji nemaju obavezu posedovanja fiskalnih uređaja, a žele da omoguće bezgotovinsko plaćanje poput taksista, prodavaca na pijacama, itd.
Kada je reč o institucijama, kvalitet usluga na svojim šalterima kroz POS program mogu da unaprede lokalne samouprave, Katastar, Poreska uprava, kao i saobraćajna i komunalna policija, sudovi i zdravstvene ustanove.
Nacionalna inicijativa podržava razvoj svih vrsta bezgotovinskog plaćanja, od instant plaćanja, kartica, preko mobilnih novčanika u okviru kojih su digitalizovane kartice i drugih plaćanja nove generacije, kako bi građani imali veću slobodu izbora kako će kupovati.
- Prednosti bezgotovinskih plaćanja nad gotovinom su višestruke. Za građane to znači i do tri puta kraću kupovinu, veći izbor prodavnica, mogućnost kupovine proizvoda iz inostranstva, kupovinu na rate, a pre svega ličnu zaštitu kako od krađe i gubitka novca tako i u pogledu očuvanja zdravlja u uslovima pandemije, jer smanjuju broj fizičkih kontakata s prodavcima. Bezbednosni faktor i smanjenje kriminala su važni i za trgovce, kao i za državu. Privrednici mogu da povećaju broj mušterija, povećaju njihovo zadovoljstvo i kreiraju nove proizvode, kao i da sebi otvore nova tržišta, dok državi razvoj bezgotovinskog društva pomaže u smanjenju sive ekonomije, unapređenju nadzora nad finansijskim tokovima i plaćanjem poreza, omogućavajući pre svega brži ekonomski razvoj kroz povećanje poslovnih aktivnosti – naglašava Ristić.
Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i kompanija Mastercard i VISA, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.
Promo tekst