Srbija je posle dve godine zastoja otvorila nova četiri poglavlja u pregovorima o članstvu u EU, što su gotovo svi evrospki zvaničnici predstavili kao uspeh Srbije ali i podsticaj za ceo zapadni Balkan. Zašto ova regija Evrope tokom 2021. godine nije napravila značajniji korak u evrointegracijama obrazložio je šef diplomatije EU Đuzep Borelj koji je upozorio na podele.
Sumirajući dešavanja u Evropi, ali i širom sveta, Borelj je poručio da se mora nastaviti gradnja globalne uloge EU, a tek u jednoj rečenici pomenuo je zapadni Balkan.
- Samit istočnog partnerstva je reafirmisao strateški, ambiciozan i napredan pristup EU sa našim istočnoevropskim partnerima. Porast retorike koja izaziva podele i akcija širom zapadnog Balkana, posebno u Bosni i Hercegovini, takođe su ometali napore da se ovih šest zemalja približi njihovoj evropskoj budućnosti - rekao je Borelj.
Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže za Kurir da poruka šefa evropske diplomatije govori i o nemoći EU da utiče na probleme koje je apostrofirao.
- Regionalni problemi zaista su brojni. Politička kriza u BiH, odnos između Beograda i Prištine stagnira, složene političke prilike su i u Crnoj Gori... EU sve te probleme uočava, ali očigledno nije u stanju da ih sanira. Zato Borelj kada daje ovako objektivnu sliku istovremeno govori i o nedovoljnoj moći EU. Mnoštvo je toga što će biti izazovi i za narednu godinu - ocenjuje naš sagovornik.
Kurir.rs