Osnivač Tesle i najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask obeležio je godinu za nama, kako skandalima tako i dostignućima.
Maska, koji je "prešišao" osnivača Amazona Džefa Bezosa po bogastvu, magazin Tajm, koji ga je proglasio "Osobom godine", nazvao je klovnom, genijem, vizionarom, industrijalistom i šoumenom. I Mask je sve to. Jer, Tajmovo priznanje nije nagrada već "priznanje osobe koja je bila najuticajnija te godine, bez obzira da li je reč o dobru ili zlu".
Skok cena akcija Tesle doneo je Masku neto bogatstvo od oko 300 milijardi dolara.
Ekonomski magazin Forbs procenio je da je Mask potencijalno najbogatiji čovek u istoriji, no uprkos tome on nema svoju kuću već živi u u iznajmljenoj montažnoj kući koja ima 34 kvadrata, koju iznajmljuje od svoje kompanije za 50.000 dolara.
Odlukom da proda sve svoje nekretnine, Mask je pokrenuo trend u Silicijumskoj dolini - da bogataši žive kao "normalan svet".
Musk je krajem godine objavio na društvenim mrežama da će 2021. platiti 11 milijardi dolara poreza, što ga čini, kako kaže, najvećim poreskim obveznikom u istoriji Sjedinjenih Država. Sa 244 milijarde dolara, Musk je i najbogatiji čovek u istoriji.
Vlasnik SpejsIksa blisko je povezan sa dve najinovativnije "industrije" današnjice - klimatskim rešenjima i istraživanjem svemira. Uz Teslu, SpejsIks je osnovao 2002. godine ali i kompaniju za alternativnu energiju SolarSiti.
Prvo bogatstvo zgrnuo je početkom 2000ih vođenjem Pejpala, tada vrhunske tehnološke kompanije koju je kasnije prodao iBeju. Međutim, u žižu javnosti došao je deset godina kasnije, prikupivši pozamašna sredstva za svoje ambicioznije projekte.
Za neke, Mask je otelotvorenje milijardera kapitalističkog društva, za druge je on super zlikovac.
Njegova dostignuća na polju zelene tehnologije u obliku električnih vozila Tesla često se utrkuju sa njegovom vizijom da će ljudi jednog dana živeti u svemiru. Njegovi obožavaoci vide ga kao vizionara, rešenje problema sa kojima će se planeta suočiti.
Bogat i ekscentričan, Mask uživa u kontroverzama koje izaziva, od pušenja kanabisa uživo na podkastu Džoa Rogana, do kritikovanja transrodnih osoba, podržavanja raznih teorija zavere i, na početku pandemije kovida, kritikovanja lokdauna.
Kada je u maju prošle godine tvitnuo da bi ljudi trebalo da "popiju crvenu pilulu", aludirajući na film Matriks gde crvena pilula vraća ljude u realnost, brojni desničari i mizogene onlajn zajednice shvatile su to kao poziv na okupljanje.
Zbog žestokog kritikovanja upotrebe rodno neutralnih zamenica, proglasili su ga za transfoba, iako je on više puta naglasio svoju podršku trans osobama.
Na početku pandemije, kada su svi muku mučili sa zatvaranjima, Mask je - reagujući na lokdaune u SAD, tvitnuo "Oslobodite Ameriku smesta". Kako je u to vreme broj žrtava rastao, mnogi su ove reči doživeli kao "budalaste".
Njegovi komentari na društvenim mrežama takođe su uznemirili deoničare Tesle i doneli mu poslovne probleme, budući da je u jednom trenutku rekao da su deonice Tesle preskupe, što je dovelo do toga da se njihova cena strmoglavi, a investitori izgube hiljade dolara.
Mask se našao i na udaru kritika Svetskog fonda za hranu, kada je direktor fonda Dejvid Bizli pozvao milijardere da "odmah, jednokratno, pomognu u borbi protiv gladi u svetu", posebno navodeći dvojicu najbogatijih ljudi na svetu: Ilon Mask i Džef Bezos.
Mask je odmah odgovorio na Tviteru poručivši da će, ako Fond može da opiše tačno kako će 6 milijardi dolara rešiti svetsku glad, prodati Tesline akcije odmah.
Kada je reč o kriptovalutama, Mask zdušno podržava dogikoin, a sredinom godine zaratio je sa bitkoinom, navevši da njegova kompanija neće primati isplate u najpopularnijoj kriptovaluti na svetu jer njihovo rudarenje utiče na životnu sredinu. U roku od odmah, cena bitkoina se strmoglavila. Kada je kasnije rekao da će nastaviti da primaju uplate u ovoj valuti, cena je opet skočila.
Tokom protekle godine, Mask je imao i čitav niz pomalo bizarnih komentara, od toga da na Zemlji "nema dovoljno ljudi“ i da bi to moglo da ugrozi ljudsku civilizaciju, do toga da Neuralinku, njegovoj kompaniji za tehnologiju interfejsa mozga, treba manje od godinu dana od implantacije čipova u ljudski mozak.
Kurir.rs