Hrvatska planira ulazak u evrozonu početkom 2023. Neki finansijski stručnjaci, poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke Otmara Isinga, smatraju da Hrvatska na to još nije spremna.
Kao jedan od glavnih ciljeva hrvatske spoljne politike već godinama se, pored ulaska u Šengenski prostor, navodi i ulazak zemlje u evrozonu. Taj cilj bi trebalo da bude ostvaren početkom 2023. za šta Hrvatska ima i podršku Brisela.
Postoje neki ekonomisti, poput bivšeg člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke Otmara Isinga koji smatraju da bi ovaj ulazak bio preuranjen.
Nijedna zemlja trenutno nije spremna
Kako je rekao u intervjuu Frankfurter Alemanje Cajtungu (FAZ) trenutno nijedna zemlja nije spremna za ulazak u evrozonu.
"Ja trenutno ne vidim nijednu zemlju koja je dovoljno spremna za ulazak u evrozonu", rekao je Ising za FAZ povodom skorašnje dvadesete godišnjice uvođenja evra u opticaj 1. januara.
"Ne može se reći da svaka nova članica evrozone nužno doprinosi slabljenju evra. Ali te zemlje moraju da garantuju trajnu stabilnost. Nije dovoljno srediti se za venčanje i nakon toga se opet vratiti starim navikama", rekao je Ising koji je od 1998. do 2006. bio i glavni ekonomista Banke i u dobroj meri bio zaslužan za strateško planiranje uvođenja evra.
Poslednja je u evrozonu 2015. ušla Litvanija a trenutno ulasku osim Hrvatske stremi i Bugarska.
Na osnovu ugovora o članstvu, sve članice Evropske unije u trenutku kada ispune kriterijume su dužne da prihvate zajedničku valutu. Od toga su zbog posebnih klauzula u ugovoru izuzete Danska i Velika Britanija, koja je u međuvremenu i izašla iz Europske unije.
Heterogenost kao veliki problem za Evropsku banku
Ising smatra da je heterogenost članica evrozone a time i različita težišta kada su u pitanju interesi već sada veliki problem za Evropsku centralnu banku.
On smatra da bi guverneri nacionalnih banaka trebalo da se drže zajedničkog kursa a ne da slede nacionalnu finansijsku politiku.
Ising je takođe branio evro od optužbi da je njegovim uvođenjem sve poskupelo.
"To važi za dnevne potrepštine pa je zato i utisak takav. Ali kada gledamo izdatke koji troše najveći deo kućnog budžeta poput troškova za stanarinu ili grejanje, oni su ostali stabilni i nakon uvođenja evra", rekao je on.
Ising, koji je pre preuzimanja dužnosti u Evropskoj banci istu funkciju imao i u Nemačkoj centralnoj banci, kaže da se tadašnja odluka da na novčanicama evra budu simboli koji nisu povezani sa nacijama, pokazala kao ispravna.
"Zamislite da su Francuzi hteli na novčanicu da stave Napoleona. Kako bi na to reagovale zemlje koje je Napoleon okupirao. Zato smo se odlučili za simbolični motiv mostova", ispričao je on FAZ-u.
Kurir.rs/Dojče vele