Referendum zakazan za 16. januar 2022. isključivo se tiče toga da li će građani prihvatiti ili neće prihvatiti predloženi akt o promeni Ustava koji se odnosi na oblast pravosuđa. Znači, nikakav Rio tinto, nikakve promene preambule, ništa što ima veze s Kosovom i Metohijom... Takođe, ovo nije nikakvo stranačko pitanje, ma koliko se mnogi trudili da ga svedu na najprimitivnije političarenje i da sve to predstave kao bitku protiv vlasti. Ozbiljno se gadim takvih manipulatora, posebno onih koji obmanjuju ljude da je glas NE zapravo glas protiv vlasti i Aleksandra Vučića. Evo, ja glasam za NE, kao i prilično veliki broj mojih stranačkih saboraca i prijatelja, a složićete se, mi svakako nismo protiv sopstvene stranke i našeg predsednika. Nastupajući referendum je slobodno izražavanje volje građana, potpuno nebitno kojoj političkoj opciji pripadaju.
Lično, glasam NE jer smatram da su predložene promene put ka stvaranju države u državi, odnosno pod plaštom tzv. nezavisnog pravosuđa dobićemo apsolutno odnarođenu vlast koja će funkcionisati po principu sekte i kao takva će odlučivati o sudbinama ljudi. Sudije i tužioci postaju gospodari naših života, mali bogovi u društvu koji sami sebe biraju i u čiji rad ne sme nimalo da se posumnja. Skupština, koju inače bira narod, predsednik države, koga takođe bira narod, kao i Vlada Srbije, kao institucija koju bira parlament, postaju niko i ništa. Izbori za parlament postaju nevažni.
Inače, godinama unazad upozoravam koliko su predložene promene loše, posebno onaj deo u kome se parlament skroz uklanja iz procesa izbora sudija i tužilaca, kao i davanje nenormalnih ingerencija tužiocima da upere prst u koga im padne na pamet, što smo na primeru Rumunije videli koliko je opasno. Nisam želeo da učestvujem u javnim raspravama, jer sam na prvoj koja se održala pre, recimo, tri godine iskazao svoje protivljenje stvaranju sudokratije u našem društvu. Dalje je bilo bespotrebno učestvovati, jer su očito gospoda iz EU zacementirala stav da nas sahrane na ovom polju. Zato ja vrlo otvoreno govorim da ukoliko ovako nesrećno rešenje prođe, odnosno ako građani potvrde na referendumu akt o ustavnim promenama, nemam dilemu da nam sledi lagana i tiha okupacija zemlje. Da na sve ovo dodam i suludo rešenje za izbor u Visoki savet sudstva. Naglašava se da u VSS parlament može da izabere četiri ugledna pravnika koji se jave na konkurs. Uslov im je da imaju minimum 10 godina radnog iskustva i da nisu članovi političke stranke. Čudo jedno, mogu da budu članovi grupe građana ili nevladine organizacije, ali političke stranke, inače Ustavom ustanovljene kao kategorija, nikako ne smeju. Tako, ako je neko ugledni advokat ili višegodišnji pravnik u određenoj oblasti, a samo zato što je član stranke, on ne sme ni da pomisli da se kandiduje. Zato ovo nije politikantsko pitanje, već pitanje opstanka države. Ovo veze nema s tim da li si ili nisi za Vučića, Ðilasa, SNS, nekog trećeg, da li si za Rio tinto, litijum, ekologiju ili nešto deseto. Ovo je pitanje da li prihvataš da dobijemo državu u državi, odnosno da li hoćete sudokratiju. Kao neko ko je svaki dan u sudu i ko poznaje stanje u pravosuđu, to nikako ne želim i zato glasam NE!