Svi znate za onog našeg Marsovca koji istog trenutka kad se upali novogodišnja rasveta - ponekad i pre - privučen tradicionalnom srpskom gostoljubivošću, najboljim provodom, najukusnijom hranom i najlepšim devojaka na svetu - dolazi u Beograd na doček Nove godine.
Nemajući obraza da se i u prazničnom broju bakćem političkim prepičkavanjima, a budući da u Srbiji, osim političkih, drugih tema nema, odlučio sam da umesto novogodišnje kolumne objavim intervju sa našim dragim gostom Marsovcem (ime i prezime se ne mogu izgovoriti ni napisati, ali su poznati redakciji).
Preko obično dobro obaveštenih izvora dobio sam broj Marsovčevog mobilnog telefona, pozvao ga, predstavio se i zatražio intervju. Iako u teškom mamurluku - burna noć u jednom klubu, tek se bio probudio - Marsovac je rado pristao, pod uslovom da mu ne postavljam pitanja o političkoj situaciji na Marsu i da ne objavljujem njegovu fotografiju. Momentalno sam pristao na Marsovčeve uslove. Mene je, uostalom, prvenstveno interesovalo šta on misli o političkoj situaciji u Srbiji - daleko je Mars - a fotografija bi bila „uznemirujući snimak“ (za starije od 180 godina). Ono, fakat, slične fizionomije se mogu videti i ovde, ali zelena koža, osam očiju, četiri ruke i sedam nogu (pipaka)... nije to, brate, za srpsku štampu.
Molim agenciju Beta da donji intervju prosledi svim zainteresovanim medijima.
SB: Recite, kako ste došli na ideju da dođete u Beograd na doček Nove godine?
MARSOVAC: Dobar glas se daleko čuje, pa se i na Marsu čulo da je u Srbiji moguće i ono što nije moguće. Ja bih, inače, nove godine radije dočekivao u Majamiju ili, recimo, na Palma de Majorki. Ali tamo to za mene ne bi bilo moguće jer u Majamiju i na Palma de Majorki - možda i s pravom - misle da Marsovci ne postoje. U Srbiji, regionalnom lideru u demokratiji, nije tako. U Srbiji za male pare postojim možda i više nego na rodnom Marsu. A veća mi je i kupovna (i polna) moć. Dovoljno je da na dva-tri „tamo gde treba“ muneš koverat sa po 500 evra (prava bagatela, to je sve skupa 0,5 marsovskih funti) i možeš da postojiš koliko ti duša ište.
SB: Šta mislite o Vladi Ane Brnabić?
MARSOVAC: Dogovorili smo se da ne postavljate pitanja o političkoj situaciji na Marsu.
SB: A šta mislite o „Rio tintu“ i eksploataciji litijuma?
MARSOVAC: Sve najbolje. Za nas, Marsovce, litijum je ono što je za vas Zemljane (i zemljake) ugljenik - izvor života. I - uopšte - ne znam čemu tolika dreka oko toga kad je poznato da vama niko ništa ne može i da ste jači od sudbine. Ne znam otkuda tolika malodušnost. Niste mali, triput ste ratovali, srušili ste tri imperije, a usrali ste se od litijuma.
SB: Šta mislite o srpskoj opoziciji, imate li neki savet, predlog za nekog kandidata?
MARSOVAC: Opoziciji savetujem da ode „tamo gde treba“, da mune nekoliko koverata sa po 500 evra, pa će i ona postojati. A kandidat... Mislim da ispunjavam sve uslove.
SB: Za kraj, imate li poruku za građane Srbije?
MARSOVAC: Imam. Srećna vam nova 223567. marsovska godina.