NOVOGODIŠNJI INTERVJU Ministar Vanja Udovičić za Kurir: Verujem da Srbija može i do 10 zlata na OI
Ned, 02.01.2022. 10:03h
→ 13:51h
Foto: Zorana Jevtić
Nikad nisam zažalio što sam odbio Italiju, dati sve za našu zemlju, taj osećaj nije na prodaju, kaže nam legendarni vaterpolo as, a danas ministar
Ministar omladine i sporta u Vladi Srbije Vanja Udovičić u razgovoru za Kurir sumirao je sportsku 2021. godinu.
Koju biste ocenu dali srpskim sportistima za 2021. godinu - od 1 do 10?
- Rezultat na "semaforu" srpskog sporta zaslužuje najvišu ocenu i ove godine. Rekordan broj osvojenih medalja na Olimpijskim igrama, sjajni nastupi naših paraolimpijaca... Fudbaleri su se kvalifikovali na SP, Novak je nastavio da obara rekorde i ispisuje istoriju.
Foto: Zorana Jevtić
foto: Zorana Jevtić
Olimpijske igre - devet medalja. Da vam je to neko rekao pre takmičenja, da li biste mu poverovali?
- Upravo sam ja jedan od onih koji su to rekli, a i danas verujem da nam je falilo samo malo sportske sreće da budemo i dvocifreni, imali smo čak pet četvrtih mesta...
Kako ste vi lično preživeli i doživeli onaj meč fudbalera u Portugalu?
- Velika utakmica i velika pobeda. Takve utakmice, ukoliko imate sreće, igrate samo nekoliko puta u karijeri. Te utakmice se pamte i prepričavaju!
Posle već zavidnog staža na poziciji ministra, gde vam je bilo teže: u kabinetu ili u bazenu?
- Ogromna je razlika, a opet i velika sličnost između te dve moje životne uloge. I u bazenu nekada i danas kao ministar, uvek sam imao veliku privilegiju, ali i odgovornosti da dam sve od sebe za našu Srbiju.
Poznato je da ste se odrekli miliona i da zaigrate za italijansku reprezentaciju zbog Srbije. Da li ste se nekada pokajali?
Foto: Zorana Jevtić
foto: Zorana Jevtić
- Nikada! Za neke odluke nije potreban ni sekund razmišljanja, jer ne postoji dilema, ne postoji nikakvo vaganje. Ja sam živeo svoj san, bio sam kapiten srpske reprezentacije. Taj osećaj i privilegija su nemerljivi i nikad i ni za šta nisu na prodaju.
Svetski prvaci u fudbalu ili 10 zlata na OI?
- Verujem da možemo oba, ovo "ili" je suvišno!
VANJA O...
- podršci sportistima -
Imam lični i direktni kontakt i sa sportistima i s trenerima, ne samo na pripremama i takmičenjima. Znam da je ta lična i neposredna podrška - osećaj da je u svakom momentu tu neko za vas da vas sasluša ili vam pomogne ili šta god da vam treba uradi - najvažnija.
- infrastrukturi -
Srpski sport nikad nije imao veću podršku i ulaganje od strane države, i to na svim poljima. Gotovo da nema mesta u Srbiji danas u kom bar neki projekat sportske infrastrukture nije realizovan.
- treningu danas -
Sport je sastavni deo mog života, nekoliko puta nedeljno plivam, bez toga ne mogu, a često odigram i basket s prijateljima ili, da budem iskren, u mojoj verziji to najviše liči na vaterpolo na suvom.
foto: Zorana Jevtić
- željama sportistima -
Naravno, dobro zdravlje i sreću, uz to da svakog dana učine nešto zbog čega će biti ponosni na sebe! A mi smo tu da uvek budemo njihov oslonac i podrška na putu do ideala.
- fenomenu srpskog sporta -
To je savršen balans predispozicija, želje, strasti, rada, fokusiranosti i inata. I postoji neopisiv i neprocenjiv momenat, a to je da svaki sportista uvek zna da cela Srbija gleda i navija za njega, to pruža tu nezamenljivu dodatnu snagu i motivaciju.
Gubitak oca i veliki čin
Godina iza nas je bila u izuzetno bolna za vas u privatnom životu. Ostali ste bez oca Davora Udovičića. Iako pogođeni ličnom tragedijom, smogli ste snage u tom trenutku i odlučili da bodrite nase olimpijce u Tokiju.
- Moj otac je bio moja najveća i nezamenljiva podrška i oslanac u životu, u svemu. Uradio sam ono u šta sam punim srcem verovao da je jedino ispravno i što bi, siguran sam, i moj otac najviše voleo i tražio da uradim.
Mamina torta i miris sarme
foto: Zorana Jevtić
Kako pamtite dočeke Nove godine u detinjstvu? Da li se sećate nekih posebnih trenutaka?
- Sećam se porodične borbe oko najvećeg parčeta čuvene torte moje mame, mirisa sarme koja je i danas neprevezađina kada je napravi moja mama, sećam se osmeha, zagrljaja i osećaja potpune bezbrižnosti...