Od kultnog srpskog autora Srđana Valjarevića, čiji su romani u samom vrhu moderne srpske književnosti, stiže nova knjiga "Fric i Dobrila". Reč je o zbirci kolumni koje poslednje dve godine izlaze u Nedeljniku, ali se mogu čitati kao zbirka priča.
Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život.
"Iako se naizgled svašta dešava, ne menja se mnogo život u Srbiji poslednjih decenija, možda i duže. I dalje sve počinje i završava se na staroj izreci koju je i moj deda koristio: ’Ćuti, ke*aj, brzine menjaj’. I još kad se na to gleda iz perspektive jedne porodice, stvari obećavaju jedino ako se ignoriše tzv. ’stvarni’ svet, stvaranjem nekog svog sveta. I još ako se fanatično držite toga, na način na koji se Fric i Dobrila i Mate dosledno drže, tek je onda jasno da rešenja nema i da ne može ni da ga bude. I da to uopšte nije tako tragično, naprotiv", rekao je pisac povodom izlaska knjige.
U novogodišnjem broju Nedeljnika dotakao se i teme nacionalizma.
"Beograd ima i neke tačke zla koje su kulturne tačke. Nacionalizam nije izmislio vlasnik privatne TV stanice. To su bile ubitačne stvari. Ta mesta su inače srž konzervativizma , a plus i nacionalizma", kaže Valjarević misleći između ostalog na bife Atelje 212 i Klub književnika.
"Odatle je sve krenulo. Ne baš sve u smislu zločina, ali odatle ideja o srpskom duhu, vraćanju identiteta, o Kosovu i tako dalje. Odatle je to krenulo. Ja sam se grozio tih mesta i nikad nisam hteo u njih da uđem. Što je važno kad pričamo o nekim važnim mestima za umetnost kao što je SKC. Pravile su se tamo odlične stvari, ali bilo je mrtvih puvala koliko nećeš. Pogledaj šta danas oni rade, o čemu pričaju? To su te mitomanije, urbane mitomanije" govori pisac i nastavlja:
"Klub književnika je leglo zla. Ne mislim na ovaj sad, na restoran, to je u redu, ko je književnik ili nije književnik, a ima para, neka ide da jede. Tako je. To je ta najgora vrsta kiča od kojeg se nismo oporavili. I nije tačno da traje 30 godina. Ne, to traje 40 godina, samo što je prvih deset godina bilo uvod u onih groznih 30", navodi između ostalog književnik.
Kurir.rs/ Nedeljnik
Bonus video: