PRIČA O PEĆINI, VILAMA I DOBRIM LJUDIMA IZ ROGOJEVCA: Despot Stefan je verovao da voda sa izvora daje snagu i čisti um!

Privatna Arhiva

Legenda kaže da je despot Stefan Lazarević dolazio ovde u Rogojevac da se napije vode kada bi prolazio ka srednjovekovnom gradu Borač. Verovalo se da voda sa izvora iz pećine daje snagu, čisti um.. Kada je despot Stefan boravio doletale bi i u krčazima odnosile hladnu izvorsku vodu. Po ovom predanju je ostalo da iz rogojevačke pećine često u gluvo doba noći dobre vile zaigraju kolo posebno u nevreme, i da molitveno pomažu ljudima.

- Meni je moja baba pričala da su ljudi viđali vile. Tu oko pećine. Iz pećine izbije svetlost, i one zaigraju. Posle toga sve krene na boljitak, na dobro- priča nam 74- godišnja starina Dragiša iz Rogojevca. Prema njegovim rečima meštani su i u ovo nevreme korone viđali svetlost iz pećine i gle čuda- najmanje obolelih od ove pošasti baš ovde ima dvadesetak kilometara u krug.

Privatna Arhiva 
Dragiša pokazuje mesto gde se po predanju pojavljuju vile.. foto: Privatna Arhiva

A obrni okreni ovde u ovom kraju svaka legenda i priča vezana je za viteza vladara Despot Stefana Lazarevića.

Od manastira Kamenac, svetinje za koju se veruje da je sagradio posle Kosovskog boja do mnogih svetinja s kolena na koleno se priča ovde da je baš na svojim putovanjima tu zastajao da se odmori. A onda bi vile došle, odigrale kolo oko njega, davale mu snagu i inspiraciju i za njegov književni rad…

Inspiraciju za svoj projekat i izgradnju etno sela, kao spoj tradicionalnog i savremenog pristupa video je i Dragan Radonjić, koji je ovde na dedovini krenuo u ostvarivanje svog sna.

Privatna Arhiva 
Ostvaruje svoj san na dedovini.. Dragan Radonjić.. foto: Privatna Arhiva


- Nema deteta koje je odraslo u Rogojevcu a da nije čulo priču o pećini, vilama… U ovom kraju, ali uglavnom u južnoslovenskoj mitologiji vile su ženska natprirodna bića, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozračne haljine… I lepota Šumadije je takva, a njena priroda sada dobija posebno na značaju u vremenu pandemije, gradskih gužvi, zagađenosti vazduha- priča nam Dragan zaposlen i omiljeni radnik Univerzitetsko kliičkog centra „Kragujeavc“.

Zajedno sa svojom porodicom, uz pomoć prijatelja započeo je projekat koji se zove, a kako bi drugo- Pećinska vila.

Nalazi se u samom srcu Srbije na 16 km od Kragujevca ka Gornjem Milanovcu, u selu Rogojevac, u delu sela koje se zove Pećine. Legenda kaže, da se i sada vile mogu sresti,ali da čovek mora biti čiste duše,i da čvrsto veruje…

A Dragan veruje u svoj san. I svoju misiju. Kamen po kamen ovde niče prelepo mesto za odmor.

- Ljudi koji i dan danas ovde žive vrlo su ljubazni, gostoprimljivi, rado i sa puno ljubavi prihvataju svakoga ko želi da ih poseti…Izolovan od gradskih gužvi, okružen prirodom,ovaj mali zaseok (Pećine) je raj za dušu! Od sada sve to objedinjeno i usklađeno sa današnjim načinom života. Ali čuvši priču o pećini i vilama koja se širi mladi dolaze da proslave rođendane, punoletstva, razne svetkovine - priča Dragan.

Ovo je inače samo jedan deo projekta koji ima za cilj promociju turističkog potencijala ovog prelepog dela Šumadije. Osmišljava se i niz mutimedijalnih projekata, izložbe slika, umetničke kolonije, đačke ekskurzije, pešačke staze…

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva

Naravno za sve to je potreban novac koga po pravilu u ovako čistim i iskrenim projektima - nema!

- Nadamo se da će država da nam pomogne, a i ako toga ne bude snaga lepote ovog kraja nam je izvorište. Zaboravio sam da napomen legenda kaže da se nikada ne zna, ko i kada može videti Vile…bitno je samo da verujete i budete što bolji ljudi! Mi verujemo, a zna se da smo dobri ljudi - kaže u polušali Dragan Radonjić.

U projektu Pećinska vila sve je usklađeno prirodi i bogatstvima Šumadije. Tu su proizvodi od meda, sokovi od aronije, borovnice, džemovi.. U okolini je zasađena dunja koja se ne prska..

Projekt daje veliki potencijal za promociju ovog dela Šumadije koji je deceijama u zapećku. Postoje idealni uslovi za brdski biciklizam, pešačke staze, edukaciju dece kroz ekzkurzije, izložbe studenata sa fakutleta primenjenih umetnosti. Radonjić kaže da je upravo to pristup da se spoji tradicionalno i savremeno… Sam Bog je dao da bude tako…

(Kurir.rs, Ucentar)