Bitno je da li postite, da li sečete badnjak ili ga kupujete
Vernici danas proslavljaju Badnji dan, praznik uoči Božića, rođenja Gospoda Isusa Hrista. To je pre svega praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva - očinstva i materinstva. Božić se praznuje tri dana, dok proslava počinje pre svitanja zvonima na pravoslavnim hramovima. Svi obicaji i obredi vezani za proslavljanje Božića imaju jedan osnovni smisao, a to je zamoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina, što je izraženo i u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi za Božić: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!".
Božiću prethodi šestonedeljni post, kao i praznici Tucindan koji se proslavlja dva dana pred Božić i Badnji dan uoči samog Božica. Badnjim danom počinje Božićno slavlje. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče Badnjak i unosi u kuću.
Badnjak kao simbol predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Isus Hrist rodio, a nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Smisao Badnjaka je i u tome što se ukućani oko badnjaka zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem. Na Badnje veče, kada padne mrak, po običaju domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, Badnjak, koji se stavlja na ognjište, ali s obzirom da ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći i odmah se jedno drvo loži. Uz pečenicu i Badnjak, unosi se i slama koja se posipa po celoj kući.
Domaćica u slamu pod stolom za kojim se večera stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračke, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio. Kada se unesu pečenica, Badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Trpeza treba da bude posna, a obično se priprema pasulj prebranac, sarma, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Božić, jedan od dva najveća hrišćanska praznika, praznuje se tri dana, a proslava počinje pre svitanja zvonima na pravoslavnim hramovima. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na Božićnu Liturgiju i Sveto Pričešće nakon čega se pozdravljaju do Bogojavljenja tradicionalnim pozdravom "Hristos se rodi! Vaistinu se rodi".
Rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost - položajnik, koji se posebno dočekuje. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta ili peći gde džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko parica". Položajnik simboliše Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje.
Domaćica posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. Još jedan od nezaobilaznih običaja za Božić jeste i lomljenje česnice, koja se zamesi ujutru rano, a u testo se stavi metalni novčić, koji može biti zlatni, srebrni ili obični. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak.
U urbanoj sredini, gde nema ni vatre, ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu, u kuću se unosi manja hrastova grančica i manja količina slame, a zajedno sa pečenicom na Badnje veče unosi se u kuću i stavlja ispred slavske ikone na istočnom zidu stana.
Zapale se sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, kuća se okadi tamjanom, izgovore se molitve koje se znaju ili se pročitaju iz Molitvenika i to veče se provodi u prijatnoj porodičnoj atmosferi. Danas većina pravoslavnih porodica u Srbiji praznije ovaj dan, prilagođeno novim uslovima života, ali i dalje sa simbolima Božića - badnjakom, položajnikom, česnicom.
Kurir.rs