MISTERIJA MUMIFICIRANE DECE: Tim naučnika pokušava da razreši zagonetku sicilijanskih katakombi FOTO
U Kapucinskim katakombama u Palermu, gde je pokopano 163 deteta, naučnici će analizirati ostatke 41 mališana
Tim naučnika pokušava da otkrije zašto su desetine dece mumificirane i pokopane u katakombama u samostanu na Siciliji. Tim će predvoditi Kristi Skvajers, profesorka bioarheologije na Univerzitetu Stafordšir u Velikoj Britaniji, a rad na terenu trebalo bi da počne već naredne sedmice.
U Kapucinskim katakombama u Palermu, na severu Sicilije, pokopana su 163 deteta, a naučnici će analizirati ostatke 41 mališana.
"Želimo da pokušamo da razumemo kako su živeli ovi ljudi, interesuju nas detalji o njihovom zdravlju, razvoju, ali takođe ćemo uporediti i biološke podatke s kulturološkom stranom cele priče", rekla je Skvajers CNN.
Pronađene mumije bile su potpuno odevene, neke su bile stavljene u kolevke i stolce, dok su druge stajale uspravno uz pomoć štapova koji su ih držali u tom položaju. Naučnici će, kaže Skvajers, pokušati da ispitaju značaj tih artefakata i razloge zbog kojih su isti uopšte bili korišćeni.
Malo se zna o ovoj deci koja su sahranjena u periodu od 1787. do 1880. godine i koja su deo najveće zbirke mumificiranih ostataka u Evropi, koja se sastoji od najmanje 1284 tela.
"Deca su definitivno bila iz porodica srednje klase. Naime, obred mumifikacije bio je rezervisan za bogatije pojedince poput plemstva, srednju klasu i sveštenstvo. Dakle, znamo da nije reč o najsiromašnijim članovima društva, ali zašto jednostavno nisu pokopani kao i drugi", rekla je Skvajers.
Njen tim će koristiti radiografske snimke - 14 po svakoj mumiji (574 ukupno) - kako bi napravili biološki profil dece i utvrdili da li je mumifikacija sprovedena samo na osobama određene dobi ili pola. Snimci će se koristiti i za otkrivanje prisustva eventualnih razvojnih nedostataka, indikatora stresa i patoloških lezija. Na taj način će se dobiti uvid u zdravlje i način života mumificirane dece.
Skvajers je objasnila da je mumufikacija bila "praktikovana" u katakombama od oko 1599. do početka 20. veka i da je za srednju klasu predstavljala način da "zadrže svoju društvenu personu u životu i posle smrti", tako što će ih porodice posećivati.
Kurir.rs