VAŽNO PITANJE SAD i Rusija danas počinju pregovore o situaciji u Ukrajini
SAD i Rusija započinju danas u Ženevi pregovore o rastućim napetostima oko Ukrajine, pri čemu Moskva traži novi sveobuhvatni sigurnosni aranžman sa Zapadom, ali se suočava sa snažnim pritiskom da povuče snage.
Pregovori na visokom nivou otvaraju nedelju diplomatija u kojoj će se Rusija sastati sa NATO-om i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OESS), a SAD pokušava da uveri evropske saveznike da neće biti gurnuti u stranu.
Rusija je od kraja prošle godine nagomilala na desetine hiljada vojnika na ukrajinskoj granici i zahteva da joj se obeća da se NATO neće širiti na istok ili postaviti nove baze u bivšem Sovjetskom Savezu.
Pregovori je trebalo da počnu u ponedeljak
Sedinjene Države, koje će predstavljati zamenica državnog sekretara Vendi Šerman, pristale su na pregovore iako su jasno dale do znanja da mnogi predlozi Moskve nisu dobar početak pregovora.
Prethodno je za ponedeljak planiran početak pregovora, ai Šerman će se susresti na radnoj večeri sa zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova Sergejem Rjabkovim u nedelju, rekao je portparol Stejt departmenta.
Državni sekretar Entoni Blinkenn, odbacujući zahteve Moskve kao manipulaciju, insistirao je da razgovori neće doneti nikakav napredak sve dok Rusija ima uperen "pištolj u glavu Ukrajine".
-Spremni smo snažno da odgovorimo na dalju rusku agresiju. Diplomatsko rešenje još je uvek moguće i poželjno ako ga Rusija izabere, rekao je Blinken u petak.
Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se sa svojim američkim kolegom Džoom Bajdenom u Ženevi u junu i dogovorio redovne razgovore o "stabilnosti" između Šermanove i Rjabkova, koji će ponovno predvoditi rusku delegaciju.
"Opsežna" odmazda
U dva telefonska poziva Putinu Bajden je upozorio na teške posledice ako Rusija napadne Ukrajinu.
Mere koje se razmatraju uključuju sankcije Putinovu najužem krugu, otkazivanje kontroverznog ruskog gasovoda Severni tok 2 prema Nemačkoj ili, u najdrastičnijem scenariju, prekid ruskih veza sa svetskim bankarskim sistemom.
Američki zvaničnik, pod uslovom da ostane anoniman, upozorio je da će Vašington takođe poslati više vojnika u istočne članice NATO-a, poput Poljske i Baltika, ako Rusija izvrši invaziju.
Evropljani su pokazali solidarnost, a visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj posetio je liniju fronta u Ukrajini, iako se očekuje da će neke evropske države oklevati sa najstrožim merama.
-Koje god bilo rešenje, Europa mora biti uključena, rekla je predsednica Komisije EU Ursula fon der Lajen.
Rusija insistira da je prevarena nakon Hladnog rata jer je mislila da se NATO neće širiti.
Umesto toga, savez predvođen SAD-om prihvatio je većinu zemalja bivšeg Varšavskog pakta i tri baltičke zemlje koje su bile pod sovjetskom vlašću.
Rusija vrši intenzivan pritisak na susednu Ukrajinu od 2014. godine nakon što je revolucijom svrgnuta vlada koja je stala na stranu Kremlja, a bila je protiv približavanja Evropi.
Rusija je zauzela poluostrvo Krim i podržava pobunu na istoku Ukrajine, u kojoj je poginulo više od 13.000 ljudi.
U vreme kada Rusija takođe intervenira kako bi poduprla saveznike koji se suočavaju s narodnim ustancima u Belorusiji i Kazahstanu, Moskva je insistirala da želi konkretan napredak u pregovorima sa Vašingtonom.
Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov upozorio je nakon razgovora sa Bajdenom da će Sjedinjene Države napraviti "kolosalnu grešku" ako uvedu sankcije.
"Veliki blef"?
Šef NATO-a Jens Stoltenberg na sastanku sa ministrima ministrima poslova saveza u petak rekao je da i dalje postoje stvarni rizici od ruske invazije.
Međutim, Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini, opisao je povećanje broja ruskih snaga kao "veliki blef" kojim bi Putin želeo da inicira sporazum putem pregovora.
-Pokušavaju da vide da li će Bajdenova administracija ili Evropa da trepnu, rekao je Herbst, sada u think-tanku Atlantskog saveza.
-Sve dok Bajdenova administracija ostane barem toliko snažna koliko je sada, rekao je, "vaerovatno je to dovoljno da se odvrati Putin od velikog udara na Ukrajinu, ali ne isključujem nešto manje."
Metju Rojanski, direktor instituta Kenan pri Međunarodnom centru za znanstvenike Vudrou Vilson u Vašingtonu, rekao je da su pregovori u Ženevi više usmereni na sprečavanje ubrzanja ukrajinske krize nego na postizanje velikog dogovora.
Premda je takođe umanjivao mogućnost invazije pune razmere, Rojanski je rekao da su rizici ruskog gomilanja stvarni.
-Postoji princip Čehova - u prvom činu stavite napunjenu pušku na pozornicu i ona mora da opali u trećem činu, rekao je.
Kurir.rs/Index.hr