ZAŠTO JE VAŽAN REFERENDUM: Zaokruživanjem "da" na listiću glasate za efikasnije, odgovornije i pravosuđe bez uticaja politike

Ana Paunković

Zašto pojedini političari agituju protiv promene Ustava, pa čak i neki iz vladajućih stranaka? Baš zato što ne žele da se odreknu uticaja koji trenutno imaju, kaže za Kurir profesor Vladan Petrov

Kakav god da u nedelju, 16. januara, bude rezultat na referendumu o promeni Ustava Srbije, važno je da građani izađu u što većem broju, jer će time pokazati da poštuju promene najvišeg pravnog akta i da su oni ti koji se pitaju, poručuje Vladan Petrov, redovni profesor beogradskog Pravnog fakulteta.

Dado Đilas 
foto: Dado Đilas

Bez dileme

On za Kurir naglašava da uopšte nema dileme da li građani treba da se izjasne na referendumu.

- Referendum se ne vezuje za stranačke interese, već upravo za interes građana - da dobiju bolje pravosuđe, a to, pre svega, znači pravosuđe koje će biti maksimalno odvojeno od uticaja politike - napominje Petrov.

Kako objašnjava, građani će ubuduće, zahvaljujući ovim ustavnim promenama, dobiti efikasnije i odgovornije pravosuđe, koje neće odgovarati politici, već struci.

- Zašto pojedini političari agituju protiv promene Ustava, pa čak i neki iz vladajućih stranaka? Baš zato što ne žele da se odreknu uticaja koji trenutno imaju. Oni zato i zbunjuju građane navođenjem rešenja po kom Skupština treba da bira sudije, a Skupština ih nije birala ni po Ustavu iz 2006, osim za prvi izbor od tri godine, koji mora da se ukine jer sudija koji se bira na tri godine i na proveru - na čekanje da li će postati redovni sudija - i nije sudija - kaže Petrov.

Govoreći o kritikama povodom promene Ustava, Petrov upozorava da građani treba da obrate pažnju samo na jednu stvar.

Preentscreen Youtube 
foto: Preentscreen Youtube

- Ovo su vrlo uravnotežena rešenja koja ne vode ni partokratiji ni sudokratiji, već ravnoteži koja će se omogućiti tako što će sudije biti birane iz redova najboljih studenata prava, ne po partijskim zaslugama, nego zahvaljujući sopstvenim kvalitetima i stručnosti. Neka građani poslušaju kritike koje dolaze od mnogih političara i neka se zapitaju - ako ti amandmani smetaju i opoziciji, koja bi da dođe na vlast, kao i mnogima u vladajućoj strukturi, da li to ne znači upravo da se njima stvaraju uslovi za uklanjanje politike iz pravosuđa - zaključio je Petrov.

Oglasio se RIK

Inače, Republička izborna komisija (RIK) objavila je detaljne informacije o promeni Ustava Srbije, tako da svi građani imaju kompletan uvid u to za šta će glasati 16. januara kada se održava referendum o promeni Ustava. RIK je istakao da se građani na referendumu izjašnjavaju isključivo o odredbama koje se odnose na pravosuđe, izbor sudija i tužilaca.

- To su jedine odredbe u Aktu o promeni Ustava, dok druge odredbe Ustava nisu predmet referenduma - naglašavaju iz RIK.

Šta se menja u Ustavu

- Ukidanje prvog izbora sudija na tri godine

- Sudijska funkcija je stalna i traje od izbora za sudiju dok sudija ne završi radni vek

- Sudije više neće birati Narodna skupština, već Visoki savet sudstva, koji čini 11 članova (šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda)

- Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti više ne učestvuju u izboru sudija

- Funkciju javnog tužilaštva vrše vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci

- Glavni javni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a javni tužioci sadašnjih zamenika javnih tužilaca

- Glavne javne tužioce i javne tužioce više neće birati Narodna skupština, već Visoki savet tužilaštva, koji čini 11 članova (pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe)

Ivana Žigić/ Foto/Source:Ana Paunković