Aralsko jezero je nekad spadalo među najveća jezera na svetu. No ono je u međuvremenu gotovo u potpunosti nestalo. Naučnici se bore za opstanak ostatka ovog jezera no izgledi na uspeh su slabi.
Fotografija zarđalih brodova u pesku pored bivšeg lučkog grada Munjaka u Uzbekistanu postala je simbol uništavanja prirode. Vode nema već decenijama. Aralsko jezero ili more, jer je voda slana, bilo je nekada jedno od 4 najveća jezera na svetu.
Proces nestajanja Aralskog jezera traje već više od 60 godina. Sve je počelo kada su tadašnje sovjetske vlasti odlučile da za potrebe plantaža pamuka vodu iz reka Sir-Darje i Amu-Darje preusmere na pamučna polja. Bez pritoka, voda u jezeru je počela opada i biva sve slanija, prenosi Dojče veke tekst agencije dpa.
Severni deo Aralskog jezera, u Kazahstanu je još pod vodom. Tamošnje vlasti čak govore o oživljavanju i vraćanju riba u ove vode. No u zapadnom delu vode više nema. 90 posto nekadašnje vodene površine je u međuvremenu nestalo.
Ujedinjene nacije ovo područje nazivaju simbolom uništenja planete od ljudske ruke. Prema navodima Međunarodnog fonda za spas Aralskog jezera za pet do sedam godina uništenje jezera će dosegnuti tačku s koje više neće biti povratka.
Nova pustinja
Pored dve velike pustinje u regiji, Karakuma i Kisilkuma sada je na mestu Aralskog jezera nastala još jedna – Aralkum. Kako objašnjava direktor fonda za spas jezera Vadim Sokolov, ova poslednja pustinja je opasna jer s njene površine u atmosferu odlaze ogromne količine fine soli koja se nekad nalazila u slanom Aralskom jezeru.
"Ova so izaziva velike zdravstvene probleme i napada bubrege, disajne puteve i jetru. Uz to uništava i floru i faunu", rekao je Sokolov.
Ribe odavno nema u Aralskom jezeru. U šezdesetim godinama prošlog veka godišnji ulov je iznosio 40.000 tona. Padom vodostaja povećao se i salinitet vode što je uništilo sve riblje vrste.
"Nakon umiranja ribolova hiljade ljudi je izgubilo posao. Potom je usledilo i odumiranje poljoprivrede koja je zbog nedostatka vode isto tako nestala", rekao je Sokolov.
Nekada je Aralsko jezero sa 69.000 kvadratnih kilometara i preko 1.080 kubnih kilometara vode imalo i ulogu regulatora klime.
Veliki planovi, malo novca
Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirsijojev je kao jedan od glavnih političkih ciljeva naveo oživljavanje aralske regije. Planirani su mnogi ekološki projekti, bunari za pitku vodu i pogoni za desalinizaciju.
Umesto plantaža pamuka, koje su i najvećim delom odgovorne za nestanak jezera, sada se planira oživljavanje turizma na preostalim vodenim površinama i to po uzoru na turističke centre na Mrtvom moru.
No Sokolov se žali kako je "dobrih ideja previše a novca premalo".
Njegov fond raspolaže s oko dva miliona dolara godišnja dok bi samo za izgradnju potrebne infrastrukture bilo potrebno oko 400 miliona.
"Mi smo izgubili decenije dragocenog vremena ne čineći ništa", rezignirano kaže Sokolov.
Aralsko jezero je dokaz kako je dovoljna jedna generacija da se uništi jedno od najvećih i najlepših vodenih površina na planeti.
Kurir.rs