Lekari Medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend su u petak prvi put u istoriji čoveku uradili transpaltaciju srca od genetski modifikovane svinje.
Radi se o prvoj uspešnoj transplantaciji svinjskog srca u ljudsko biće. Pacijent David Benet (57) iz Merilenda je jutros bio stabilno.
- Srce ima puls, stvara pritisak, to je njegovo srce, rekao je lekar Bartli Grifit koji je vodio operaciju.
- Radi i izgleda normalno. Oduševljeni smo, no ne znamo šta nas čeka kasnije. Ovakvo nešto nije niko do sada uradio, dodao je.
Na svetu hronično nedostaje nekih ključnih organa za transplantaciju. Prošle je godine oko 3.817 Amerikanaca imalo transplantaciju srca, što je više nego ikada pre. Potražnja je još uvek veća nego što ima organa od dobrovoljnih davalaca. Svakoga dana u SAD-u umre desetak ljudi koji čekaju zamenske organe, podseća Indeks.
Lekar David Klasen, glavni medicinski službenik Mreže za darivanje organa, rekao je da je ova operacija veliki pomak u procesu transplantacije.
On je dodao da će još proći neko vreme pre nego što se takav postupak bude mogao primeniti širom sveta, napominjući da do odbacivanja organa može doći čak i kada se transplantira kompatibilan bubreg ljudskog donora.
Još uvek nije poznato kakva budućnost čeka Beneta. Za sada je povezan s uređajem koji ga je održavao na životu pre operacije, ali to nije neobično za primaoca novog srca. Lekari su čak rekli da bi u utorak mogao biti skinut sa aparata.
Naime, medicinsko osoblje pomno prati ima li znakova da njegovo telo odbacuje novi organ, a prvih 48 sati, koji su kritični, prošlo je bez incidenata, piše Njujork tajms.
- Mogao sam birati između smrti i ove transplantacije. A želim da živim. Znam da je mala verovatnoća da će sve proći dobro, ali to je bio moj jedini izbor, rekao je Benet pre operacije.
Benet je primio srce od genetski modifikovane svinje koja je prošla 10 modifikacija. Naučnici su joj deaktivirali 4 gena, uključujući i onaj koji kodira molekulu koja uzrokuje odbacivanje organa.
Deaktivirali su i gen rasta kako bi sprečili da srce svinje nastavi s rastom nakon transplantacije.
Stručnjaci su takođe u gen svinje ubacili šest ljudskih gena kako bi Benetov imunološki sastav lakše prihvatio svinjski organ.
Kada je Benet svome sinu, Davidu prvi put pričao o transplantaciji, njegov sin je bio zbunjen.
- U početku mu nisam verovao. Bio je u bolnici mesec dana ili više i mislio sam da možda halucinira. Mislio sam da takvo nešto nikako nije moguće, rekao je njegov sin.
Kurir.rs