Uspeh naše zemlje u ovom segmentu je jedinstven u regionu. Prednjače ulagači iz EU i SAD, kao i Kine i drugih azijskih zemalja. U toku 2021. otvoreno je 18 fabrika
Srbija je prošlu godinu završila sa 3,9 milijardi evra direktnih stranih investicija, čime je potukla rekord iz 2019. U toku 2021. otvoreno je 18 fabrika, uz planirano otvaranje oko 11.480 radnih mesta. Ako se u to uračuna i šest kamena temeljaca, tj. započetih gradnji novih fabrika i pogona tokom prošle godine, plan se uvećava za oko 221 milion evra i oko 1.540 novih radnih mesta.
Privlačniji od komšiluka
Uspeh Srbije u ovom segmentu je jedinstven u ovom delu Evrope, jer je naša zemlja privikla ubedljivo najviše stranih investicija u regionu, što je otprilike na nivou koji premašuje dve trećine ukupnih stranih investicija koje su otišle na teritoriju zapadnog Balkana. Prednjače ulagači iz EU i SAD, kao i Kine i drugih azijskih zemalja.
Direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević ocenjuje da ekonomski pokazatelji nesumnjivo govore o snažnom dinamizmu rasta srpske privrede, s jedne, i investicija, s druge strane. On objašnjava da je Srbija u ciklusu razvoja i da ovaj visok nivo direktnih investicija ne treba nazivati uspehom izvan očekivanja, već zakonomernim procesom.
- Srbija je iz mnogo razloga privlačnija za strane investitore u odnosu na komšiluk. Pre svega, imamo veliki prostor, a to znači i veliko tržište i snažnije resurse. Imamo pogodna mesta za industrijske pogone i već sad solidnu infrastrukturu, uz neprestano razvijanje, koje će dovesti do toga da se auto-putevima zemlja premreži. Naravno, već godinama je prisutna politička sigurnost i, ono što je možda najvažnije, Srbija ima makroekonomsku stabilnost. Od 2014. i početka konsolidacije, i 2015, kada se su se osetili prvi efekti, Srbija ima stabilnost, uspostavljen ciklus rasta i kvalitetnije tržište rada u odnosu na region. Imamo relativno obrazovanu radnu snagu i sasvim solidno obuhvatan i razvijen obrazovni sistem - objašnjava Kovačević.
Rast, razvoj i veće plate
On podseća da se svi ovi segmenti podižu posle različitih nepovoljnih okolnosti, poput dubokih kriza tokom osamdesetih i devedesetih prošlog veka, problematične privatizacije, stagnacije, upropašćavanja državnih banaka i sličnih stvari.
- Da nije bilo toga, sve ovo bi bitno drugačije izgledalo. Međutim, za četiri ili pet godina, koliko traje ova konsolidacija, postignut je popriličan rast, razvoj, izgradnja infrastrukture, povećanje plata i penzija, životni standard je mnogo bolji, kupovna moć mnogo veća... Mnogo govori i štednja stanovništva, ali i, generalno, privatnog sektora u bankama. Sve su to indikatori ozbiljne propulzije i razvoja ekonomije, infrastrukture i tržišta, generalno, u uslovima makroekonomske i političke stabilnosti. Nažalost, ne možemo reći da ta stabilnost krasi i naše neposredno okruženje.
Kurir.rs