POČEO RAZGOVOR NATO PAKTA I RUSIJE Susret Stoltenberga i Fomina posle dve godine prošao bez rukovanja i sa uzdržanošću! FOTO

EPA/Olivier Hoslet Pool

U Briselu su danas počeli razgovori najviših zvaničnika NATO i Rusije u jeku krize na ukrajinskoj granici.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin odavali su, kako snimci pokazuju, utisak ozbiljnosti, dok su pozirali za medije u sedištu Alijanse, a nisu se rukovali.

Američku delegaciju predvodi zamenica državnog sekretara Vendi Šerman koja je u ponedeljak učestvovala u razgovorima ;o bezbednosnim garancijama izmedju Rusije i SAD u Ženevi.

EPA/Olivier Hoslet Pool 
foto: EPA/Olivier Hoslet Pool

Prvi sastanak Saveta NATO-Rusija posle više od dve godine, trebalo bi da traje oko tri sata.

Glavni forum za razgovore, osnovan je pre dve decenije, ali su potpuni sastanci pauzirani kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. Od tada se sastajao samo sporadično, poslednji put u julu 2019. godine.

EPA/Olivier Hoslet Pool 
foto: EPA/Olivier Hoslet Pool

Glavna tema su predlozi ruskog predsednika Vladimira Putina o sklapanju bezbednosnih sporazuma. Kremlj je nedavno objavio nacrte dva dokumenta, bezbednosnog ugovora Rusije i SAD i bezbednosnog sporazuma Moskve i ;NATO-a, u vreme sve većih tenzija zbog nagomilavanja ruskih vojnika u blizini Ukrajine.

EPA/Olivier Hoslet Pool 
foto: EPA/Olivier Hoslet Pool

Rusija, koja negira da planira napad na susednu Ukrajinu, zatražila je garancije da se NATO ;neće širiti na tu zemlju i druge bivše sovjetske republike, da neće rasporedjivati oružje na tim teritorijama i da će prestati da izvodi vojne vežbe u blizini ruske granice.

EPA/Olivier Hoslet Pool 
foto: EPA/Olivier Hoslet Pool

Moskva bi zauzvrat poštovala medjunarodne obaveze koje je preuzela u vezi sa ograničavanjem vojnih vežbi i obustavom provokativnih letova i drugih oblika neprijateljstava niskog intenziteta.Odnosi Rusije i Zapada pali su na najniži nivo od kraja Hladnog rata pošto je Moskva 2014. pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim i počela da podržava proruske separatiste na istoku Ukrajine.

Kurir.rs/Beta