PUKOVNIK ŠLJIVANČANIN ZA KURIR O BORBI SVOJIH LJUDI SA KARCINOMIMA! Ko zna koliko ih je NATO ubio OSIROMAŠENIM URANIJUMOM
Pukovnik Šljivančanin se pita da li je osiromašenim uranijumom bilo potrebe
Dve nove tužbe protiv NATO zbog korišćenja osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja SRJ 1999. godine biće podnete Višem sudu u Beogradu sledeće nedelje, a ova vest ponovo nas je naterala da se prisetimo svega što se dešavalo tih ratnih godina, ali i posledica koje su ostale po naše stanovništvo.
Penzionisani pukovnik Vojske Srbije, Duško Šljivančanin, ratni komandant 53. graničnog bataljona koji je čuvao graničnu liniju dugu 68 kilometara, desno od tromeđe Srbije, Albanije i Crne Gore rekao je da je NATO ciljano gađao naše pozicije osiromašenim uranijumom i da se te pozicije tačno znaju.
- Ako se uzme karta videće se koje su prostore gađali - to je granični pojas duž granice prema Albaniji, potom oko Vranja zona kopnene bezbednosti. Gađali su Centralnu Srbiju, nisu štedeli ni Bujanovac, Preševo. Na prostoru Kosova i Metohije gađali su Prizren, Đakovicu, Dečane, Uroševac, aerodrom u Prištini, Podujevo - rekao je on i dodao da se i dan danas Amerikanci na te "zatrovane" pozicije ne raspoređuju svoje ljude.
On se pita da li je osiromašenim uranijumom bilo potrebe.
- Ciljeve su mogli uništiti bombama. Takva vrsta municije u NATO paktu, ta koja ima osiromašeni uranijum, je namenjena za uništavanje oklopnih borbenih sredstava. Kako oni tada nisu mogli da nađu naša oklopna borbena sredstva, gađali su ciljeve za koje nije bilo potrebe, na primer repetitori, mogli su to i klasičnom municijom. Ta municija je takva da su potrebni milioni godina da dođe do poluraspada kad ona uđe u zemlju. Zemljište i voda su nam kontaminirani, ciljano su išli na to - rekao je on i dodao da su posledice rata nesagledive, ali da se smrtnost od karcinoma nastalih zbog osiromašenog uranijuma ne mogu uvideti bez istraživanja.
Setio se pukovnik i svojih ljudi koje je rak odneo, i jednog koji se bori sa teškom bolešću.
- Sećam se Dejana Milovanovića iz Smederevske Palanke koji je ranjen bezazlenim gelerom u lice, i on je nakon rata umro od posledica, sumnja se da je osiromašeni uranijum. Teško oboleo mi je i Dragan Nikolić iz Svrljiga. Pre dve godine sahranili smo našeg Jugoslava Zorića, koji se dugo borio sa rakom i nije uspeo da pobedi. Činjenica je da nam se ljudi i sad razboljevaju i umiru, a da ne znamo ima li ono čime nas je NATO gađao nekakve veze - zaključio je pukovnik.
Kurir.rs / Suzana Traković