PODACI SVE POKAZALI:Njih korona NIJE ŠTEDELA od početka epidemije, lekari su se za njihove živote najviše borili u ova DVA TALASA

Zorana Jevtić

Bilans ukupno hospitalizovanih u KBC "Dr Dragiša Mišović" u prva četiri talasa koronavirusa, objavio je pomoćnik direktora ove ustanove prim. dr sc. Zoran Vlahović u magazinu "Mišović"

Od početka epidemije koronavirusa u Srbiji među obolelima je najviše žena i dece, pokazali su podaci o hospitalizovanima u KBC "Dr Dragiša Mišović" u prva četiri talasa koronavirusa, a koje je objavio pomoćnik direktora ove ustanove prim. dr sc. Zorana Vlahovića u autorskom tekstu u najnovijem broju magazina "Mišović".

Profimedia 
foto: Profimedia

- Kada je završen treći i najduži talas, konačno smo odahnuli i dobili prostora da se osvrnemo i napravimo procene i planove za dalje. Počeli smo s kovid režimom u martu 2020. i prošli kroz tri talasa epidemije. Prva dva talasa su slični po dužini trajanja i sa nešto većim brojem lečenih pacijenata u drugom talasu. Karakterističan je veći broj žena i dece u prvom talasu u odnosu na druga dva zbog činjenice da su samo u našoj bolnici za ginekologiju i akušerstvo i dečjoj bolnici lečeni žene i deca s teritorije čitave republike. Treći talas je trajao vrlo dugo i u njemu je lečeno najviše pacijenata, ali je distribucija na žene, decu i odrasle građane u drugom i trećem talasu gotovo identična. U polnoj strukturi više su zastupljeni muškarci, što se vidi u sva tri talasa, posebno kada se posmatra segment odraslih građana - naveo je dr Vlahović u tekstu.

Nikola Anđić 
foto: Nikola Anđić

On, takođe, ističe da je samo u prvom talasu u ukupnom broju hospitalizovanih bilo veće učešće ženske populacije zbog već navedenog razloga.

- Prosečna starost je najniža u prvom i raste u druga dva perioda. U kategoriji odraslih prosečna starost je u prvom i drugom identična, a u trećem talasu je nešto veća. Prosečna starost žena je niža u sva tri perioda, kako u ukupnom broju tako i u grupi odraslih. Prosečna starost muškaraca u kategoriji odraslih u sva tri perioda kreće se od 58 do 61 godine. Opet se pokazalo da kovid 19 nije običan virus i da se javlja u novim oblicima koji su sve opasniji i sve teži za suzbijanje i lečenje - istakao je dr Vlahović i nastavio da smo početkom septembra ušli u četvrti talas zbrinjavanja kovid pacijenata:

- Za tri meseca trajanja lečili smo 2.157 pacijenata i, za razliku od drugog i trećeg, sada su gotovo trećinu ukupnog broja pacijenata (29,7 odsto) činili žene i deca (pacijenti bolnice za ginekologiju i akušerstvo dečje bolnice). Upadljivo je da je u polnoj strukturi u ovom periodu u ukupnom broju pacijenata bilo više žena nego muškaraca, za razliku od čitavog prethodnog perioda epidemije. Ipak, među odraslim pacijentima muškarci su bili u većini. Učešće žena i dece u ovom periodu je znatno poraslo u poređenju s drugim i trećim talasom (sa izuzetkom prvog iz poznatih razloga).

Kako je precizirao, učešće žena i dece u drugom talasu bilo je 18,5 odsto, u trećem 18,6, a u četvrtom je lečeno 29,7 odsto žena i dece od ukupnog broja hospitalizovanih.

- Prosečna starost ukupnog broja pacijenata je niža nego u drugom i trećem periodu, a u grupaciji odraslih je viša u odnosu na sva tri perioda. Prosečna starost muškaraca je niža u ukupnom broju lečenih u drugom i trećem talasu, a u grupi odraslih je najveća u odnosu na prethodni period. Kod žena je prosečna starost veća nego u čitavom prethodnom periodu, kako u ukupnom broju tako i u grupi odraslih - zaključio je dr Vlahović.

Težak četvrti talas

Lečeno 119 pozitivnih trudnica i porodilja

U četvrtom talasu bilo je 119 kovid pozitivnih žena koje su hospitalizovane zbog trudnoća i porođaja. Od toga je u bolnici za ginekologiju i akušerstvo lečeno 67 pacijentkinja, a ubedljiv je podatak da su na drugim odeljenjima lečene još 52 pacijentkinje koje su tokom trudnoće inficirane kovidom i zbog složene kliničke slike hospitalizovane na kovid odeljenjima izvan bolnice za ginekologiju. Sve su, naravno, bile i pod kontrolom ginekologa, a kod osam trudnica su urađeni porođaji carskim rezom na odeljenju hirurgije zbog hitnosti stanja, naveo je dr Zoran Vlahović u tekstu.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić