Ivana Mihić sada ima 52 godine i priznaje da živi život o kom je oduvek maštala.
Glumica je jednom prilikom otkrila da je imala savršeno detinjstvo.
- Još pre mog rođenja moji roditelji su kupili imanje i sazidali kuću, nedaleko od Beograda, u kojoj su živeli poslednjih desetak godina, a kroz ceo moj život tu smo provodili veliki deo leta, a ponekad i deo zime. Dunav protiče na oko dve stotine metara od kuće te sam se kao dete često kupala i igrala pored vode. Pravila sam kućicu na drvetu, imala svoju družinu po uzoru na neke od omiljenih junaka iz dragih mi knjiga za decu, sa drugarima preko leta zarađivala za džeparac berući voće na okolnim plantažama, vozila bicikl od jutra do mraka, igrala se istraživača po okolnim šumama, s majkom pravila ajvar i džemove, a sa ocem pomagala komšiluku kada se peče rakija. Tako živopisno detinjstvo učinilo me je i danas veoma vezanom za ovaj kraj, te i sada ovde često boravim - kazala je nedavno.
- Oduvek sam volela da se bavim vrtlarstvom i uz moju majku, koja je na imanju bila glavni pejzažni arhitekta, bila sam sa tatom izvođač radova. Komšije su me hvalile, a ja uživala u tome da tati vredim kao tri sina - dodala je tom prilikom Ivana, koju smo gledali u serijama "Srećni ljudi" i "Gore - dole".
Kako trenutno pauzira kada je filmska umetnost u pitanju, Ivana se posvetila pisanju. Ipak, mnogo je onih kojima nedostaje da je gledaju u pozorištu ili na TV ekranu.
- Silom prilika i događaja odvojila sam se na neko vreme i od glume i od produkcije. Srećnom me čine smeh mojih sestričina Noemi i Anael, duhovitost mojih bratanaca Saše i Nikole. I sa familijom i sa mnogobrojnim prijateljima čujem se često putem Facetime ili Vibera i sličnih aplikacija... Strpljivo čekamo da pandemija prođe, pa da obnovimo stari način komunikacije, zagrlimo se... U slobodno vreme volim da slikam, da pravim kolaže, gledam putopisne emisije, slušam muziku, vežbam - navela je ona tad.
Ivana je jednom prilikom iznela svoj stav o lošim iskustvima u životu.
- Uglavnom ljudi gledaju da loša iskustva što pre zaborave. I zbog toga je moguće da nam se loše stvari i ponavljaju. Ali, nije dobro ni opterećivati život onim što je bilo loše. Treba pronaći meru za sve. Naravno, postoje velike tragedije koje se ne smeju nikad predati zaboravu - rekla je jednom prilikom.
Kurir.rs/S.M./Blic
Bonus video: