BREGOVIĆ OTVORIO DUŠU: Srbi premalo znaju o Tesli, Milankoviću, Andriću!
Muzičar Goran Bregović održao je pre dve večeri sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane nezaboravan koncert pred nekoliko hiljada ljudi na Svetskoj izložbi u Dubaiju.
Pre nastupa posetio je paviljon Srbije na Ekspu 2020, gde se više od sat vremena družio s predstavnicima medija i snimio podkast za nacionalnu platformu "Srbija stvara". Potom, Bregović je s nama podelio utiske o trenutnom stanju u svetu, ali i važnosti toga što je naša zemlja učesnik jedne ovako velike manifestacije.
Da li ste zadovoljni prijemom publike?
- Veoma sam ponosan što sam nastupio na Svetskoj izložbi Ekspo 2020 u Dubaiju i to baš za pravoslavnu Novu godinu! Kao što sam i verovao, provod je bio nezaboravan. Moja muzika je vesela, poziva ljude na igru, na radost, bez obzira na to koje su vere ili nacije, a publika u Dubaiju to je i prepoznala i odgovorila najlepšim emocijama.
Mi s Balkana videli smo malo drugačiji program, jer ste tek na kraju svirali najveće hitove "Kalašnjikov", "Mesečina", "Đurđevdan" i "Bela, ćao"?
- Svirali smo program kakav izvodimo u Parizu ili u Sidnejskoj operi.
Kako vam se dopao naš nastup na Svetskoj izložbi?
- Što sam išao više po paviljonu Srbije, sve sam bio uvereniji da bi ova izložba trebalo da putuje i po Srbiji. Mislim da premalo znamo o vinčanskoj kulturi, koja je bila jedno čudo, o našim naučnicima i umetnicima: Tesli, Milankoviću, Andriću. Ko god dođe u paviljon Srbije, otkriće nešto novo i zainteresovaće se za našu zemlju. Izložba i služi da vidimo čuda koja su doputovala svuda iz sveta. Nije samo to Nikola Tesla. Treba da budemo zahvalni Emiratima, koju su u ovo teško vreme omogućili da se svet susretne na jednom mestu.
Jeste li prvi put na izložbi u Dubaiju?
- Ni u Dubaiju, a ni na izložbi. Nastupao sam već u Milanu i Šangaju. U Kini sam prvi put otkrio drugačiji svet. Lepo je i impresivno. U Milanu je takođe bio lepo. Treba ceniti ovo što je napravio Dubai. Korona je sve poskupela i moramo im reći veliko hvala.
Odrasli ste u Sarajevu, gde se mešaju tri kulture. Koliko je to utkano u vašu muziku?
- Možete da pišete na stranom jeziku, ali muzika izlazi s dubljeg mesta nego jezik. Mi govorimo nešto što je dublje od jezika. Ne mogu da lažiram da mi je baba Španjolka. Rođen sam na strašnoj granici Otomanskog carstva.
Počeli ste da svirate violinu. Da li je to bio vaš ulaz u svet muzike?
- Nije. Ponudili su mi da sa 17 godina sviram u striptiz baru. Video sam više golih žena nego svi klinci u Jugoslaviji. Shvatio sam da mi je bog tada poslao poruku: "Bregoviću, ovo će biti tvoje zanimanje." Kad sam doneo prve pare, otac mi je rekao: "Nećeš valjda da se baviš više tim ciganskim poslom." Međutim, radim to i danas.
Napravili ste slavni bend Bijelo dugme. Kako sada gledate na taj period?
- Studirao sam filozofiju, a na četvrtoj godini snimio sam prvi album. U komunizmu kad studirate filozofiju, školuju vas za profesora marksizma. Kad sam snimio prvu ploču, to sam shvatio kao veliki spas da ne moram da predajem u srednjoj školi. Zahvalan sam rokenrolu što nisam postao prosvetni radnik koji muči decu.
Zašto ste ušli u muziku?
- Prvo da bih postao slavan i dopao se devojčicama. Počeo sam s violinom, a između tog instrumenta i gitare odlučio sam se za ovaj drugi.
Kakve su danas vaše želje?
- Bijelo dugme je prekinulo poslednju turneju zbog rata. Prvi nastup imali smo u Sremskoj Mitrovici. U publici su bili ljudi sa srpskim zastavama koji su vikali: "Srbija, Srbija." To je za rokenrol koncert previše. Sutradan je u Osijeku bilo isto. Posle pet nastupa prekinuli smo svirke. Bio sam spreman da odem u penziju. Kupio sam neku zemlju na Braču i hteo da budem ribolovac. Međutim, imao sam sreću s filmom "Dom za vešanje". Taj album bio je zlatna ploča u deset zemlja. Otišao sam u Pariz i počeo iz početka. Cela moja biografija filmskog kompozitora staje u rat. Za četiri godine uradio sam 20 filmova i velike reklame. Imao sam porudžbinu da pišem za jedan kvartet. Video sam četiri osobe na sceni koje izvode moju muziku i odlučio ponovo da sviram. Sada, 30 godina kasnije, radim na taj način. Samo sedim na sceni. I u ugovoru tražim da ima malo alkohola.
Zašto uvek nosite belo odelo?
- Ne bih ga nikad obukao za drugu priliku. Ko je lud da nosi belo odelo?! Nose ga šefovi romskih orkestra, a eto, ja samo želim taj dan da odvojim od drugih u životu.
Kurir.rs, Lj. Radanov
Bonus video: