FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Novak & Andrew
Ranom zorom juče se po Srbiji i srpskim zemljama pronese crna vest da su australijske vlasti Novaku Ðokoviću ipak poništile vizu i da, posledično, neće biti još jednog, jubilarnog „pokoravanja sveta“.
Mojoj neznatnosti je žao zbog toga. „Evo i zašto“, što rekla moja omiljena žutara Blic. Kult, naime, Novaka, apoteoza njegove pobedonosnosti i opštenacionalna pomama za tenisom, ma koliko često prelazili granice dobrog ukusa, ipak su jedina zabeležna srpska kolektivna opsesija nekom ličnošću koja nije đeneral ili političar, koja se bavi nečim konstruktivnim, nečim u šta je uložen pošten i pozamašan trud.
Sada prelazimo na „meritum stvari“. Ne mogu, naravno, dokazati, ali smeo bih se opkladiti da bi „naš Nole“ još jednom pokorio svet da nije bilo saborne histerične, na momente i psihotične reakcije srpskog naroda i senata. (Senat je u međuvremenu reterirao, ali šteta je već bila učinjena.)
Svesrpska pljuvačina po Australiji koja je usledila čim je Novak zadržan na aerodromu, začinjena seljačkim sprdačinama sa australijskim zakonima - malo je falilo da krenu i litije - nije mogla izaći na dobro po Novaka.
Ovdašnjim umovima ogrezlim u anomiju i parohijalnost naprosto nije išlo u glavu da sa anglosaksonskim državnim sistemima i zakonodavstvima nema zajebancije. Australijski kadiluk, sa sudijom Kelijem na čelu, jeste oslobodio Novaka, ali to je bilo zato što anglosaksonski kadiluci sude isključivo na osnovu podastrtih činjenica. U papirologiji podastrtoj kadiluku nije bilo ničega na osnovu čega bi Novaku mogao biti uskraćen ulazak u Australiju, pa je naš Nole oslobođen po istom principu po kome je vaktile u Engleskoj oslobođen i neki lola bekrija koji se popišao pred kraljicom.
U (poučnom) slučaju lole bekrije, engleski kadija je otvorio ćitap i pošto nije pronašao zakon koji sankcioniše pišanje pred kraljicom, oslobodio lolu bekriju, koji je ipak platio kaznu od 50 funti za pišanje na javnom mestu.
Siguran sam da se australijske vlasti nisu laka srca odlučile da Novaku uskrate vizu, jer one u njemu ne gledaju Srbina - kako si Srblji laskaju u maniji samoviktimizacije - nego najboljeg tenisera na svetu, čije će neučestvovanje na turniru naškoditi sportu, a i imidžu Australije.
Isto tako sam gotovo siguran da je Novaku „presudila“ kurčevita floskula - koja se kao kuga raširila po Srbiji i maltene postala bojni poklič i predizborni slogan - da je „Novak pobedio sud“.
Ne, đuturumi, u datom slučaju pobedio je australijski sud. I to bez po muke. Jer u Australiji nikom ne pada na pamet da se meša u sudsku nezavisnost.
Onaj Andrew iz naslova je princ Endru, sin britanske kraljice pred kojom nije zabranjeno pišati, koji je pred anglosakonskom pravdom prošao mnogo gore od Novaka. Optužbom za bludna nepočinstva nad nekom maloletnicom, princu Endruu su prekonoć oduzeti vojni čin, titula vojvoda od Jorka i pravo na titulu „kraljevsko visočanstvo“. Endru će se pred kadilukom ubuduće braniti kao običan građanin. Sami izvucite naravoučenije.