SJAJ I BEDA PRAZNIKA: Puni kafići i još punije javne kuhinje u Banjaluci
Puni kafići i restorani s jedne i pune javne kuhinje s druge strane. Tako ovog januara izgleda svakodnevica u najvećem gradu Srpske.
Da bi se čovek uverio koliko ljudi u Banjaluci nema koru hleba, dovoljno je da ujutru prođe pored neke od javnih kuhinja. Spuštene glave i oborenog pogleda, ljudi uzimaju kuvani obrok i hleb. Mnogima jedino što će tog dana pojesti.
– Da mi njih nema ne znam kako bih preživeo. Penzije nemam ni 300 KM, a plaćam struju, vodu i koji lek. Ode sve. Dao im bog svako dobro zbog svega što rade za nas, rekao je za Srpskainfo vremešni dedica koji je svakodnevni korisnik javne kuhinje “Obrok ljubavi” koji vredno pripremaju članovi Mozaika prijateljstva.
Samo na svečane ručkove u januaru pripremljene u javnoj kuhinji ovog udruženja prošlo je između 3.000 i 5.000 ljudi. Potrebe za obrok svaki danom, kada nisu praznici, iz dana u dan su veće. Nekad 500, 600, danas su došlo do brojke od 700 ljudi koji dolaze po hranu. Vikendom je ta brojka još i veća.
– Žalosno je da više nisu samo stariji sugrađani kojima treba hrana. Sada je najviše onih od 50 godina, pa na više, ljudi u srednjim godinama koji nisu prispeli nigde i nemaju od čega da žive. Po obrok svaki dan dolaze i kompletne porodice, otkriva za Srpskainfo Miroslav Subašić iz Mozaika prijateljstva.
Osim hrane, oni koji dolaze traže pomoć u svemu. Od odeće, nameštaja, lekova, ogreva, pomoć za plaćanje računa za struju. Najviše se traže pelene.
Jedna od situacija koja je potresla članove Mozaika prijateljstva bila je kada je došla starija gospođa i dovela unučad da se okupaju u javnom kupatilu. Pitala je ako je moguće da nekako uđe, a da nju i decu niko ne vidi.
Ima i onih koji nemaju gde da žive, jer nemaju 120 ili 180 KM da plate kiriju. Ali, na sreću, tada u pomoć priskaču dobri ljudi zbog kojih Mozaik uspeva da izađe u susret tako velikom broju sugrađana koji imaju velike probleme.
Ljudi donose po marku ili 10 maraka, penzioneri svaki mesec na račun uplaćuju po 20 KM, pojedinci i firme koji izdvajaju ozbiljne sume… Poručuju da Mozaik prijateljstva sve ima zbog dobrih ljudi koji ne gledaju ime, veru, naciju.
– Drago mi je što je Mozaik prepoznat kao centar ili servis u kojem vi možete doneti praktično sve. Na ovom što radimo i po reakcijama ljudi možemo reći da se društvo menja na bolje. Ljudima treba nešto u šta veruju i drago mi je da je to baš ovo što mi radimo. Ta solidarnost i zajedništvo su važni, uz poverenje, ističe Subašić.
Jaz između bogatih i siromašnih nije nova pojava. Ali danas uočavamo da bogati ljudi akumuliraju i gomilaju svoje bogatstvo neverovatnom brzinom. Moderno doba je zahvaljujući novim tehnologijama ubrzalo mnoge procese, kaže sociolog Vedran Francuz.
Ističe da je bogatstvo odraz stepena razvoja i uspeha jednog društva, posebno ako su šanse jednake za sve, ali da kod nas te šanse nisu iste za sve.
– Druga važna karakteristika stepena razvoja jeste solidarnost bogate elite prema pripadnicima siromašnih članova. Najbolji odgovor leži u platama fizičkih radnika i standardu i načinu života njihovih poslodavaca. Nažalost, poruka je jasna da poštenim radom od 40 časova sedmično danas sa SSS možete jedva prehraniti sebe, a kamoli četvoročlanu porodicu. Samo je čudo kako su naši ljudi dosetljivi, da s prosečnom platom održavaju svoje domaćinstvo, kaže Francuz za Srpskainfo.
Na sve ovo, prema njegovim rečima, mogu se pronaći naznake srednje klase.
– To je dobrim delom državna administracija, s malo boljim platama od radničke klase u privatnom sektoru, kao i privatni sektor koji je fokusiran na informacione tehnologije. Ipak, naša srednja klasa je daleko od snage i kvaliteta života koji sebi može ista klasa da omogući u razvijenim zemljama Evrope, naglašava on.
Kurir.rs